понедељак, 30.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 21.11.2020. у 11:57

Огромни успеси Иринеја и у вођењу међурелигијског дијалога

(Фото АП /Дарко Војиновић)

Покојном патријарху Иринеју припадају многе заслуге и успеси, како на црквеном тако и на плану односа између Српске православне цркве и државе, оцењује улогу преминулог патријарха Иринеја историчар Александар Раковић.

„Велики успеси покојног патријарха Иринеја су на Косову и Метохији, Црној Гори где су сачуване светиње српске цркве и српског народа. Велики успех је, такође, вођење међуверског дијалога са другим црквама и верским заједницама, а не треба испустити из вида и још један велики успех, стопирање канонизације Алојзија Степинца”, истиче Раковић и додаје да ћемо „плодове” једног од многобројних успеха покојног патријарха тек видети:

„У питању је покушај да се премосте разлике између грчких цркава и руске цркве око такозваног украјинског питања”.

Према његовим речима, све су то успеси који ће његовом наследнику на трону Светог Саве ставити „врућ кромпир” у руке да мора ићи тим путем.

Када је реч о односу цркве и државе, они су, по виђењу Раковића, били веома важни.

„Патријарх Иринеј, упркос неким притисцима и намерама, није имао никакву потребу да улази у сукоб са државом око косовско-метохијског питања, када су неки епископи у то ушли, већ се определио за други пут, да се саветодавним начином и одлукама Светог архијерејског сабора СПЦ пружи рука држави и отопле односи са властима у Београду”, напомиње Раковић.

На питање може ли губитак два вероватно најутицајнија човека у Цркви, Иринеја и Амфилохија, у кратком временском периоду од само двадесетак дана, довести до проблема и потреса унутар саме СПЦ, он је навео да не може, и да за то не постоје апсолутно никакве могућности јер је „СПЦ јединствени организам и има своје органе који раде у сваком смислу”.

„Свети архијерејски синод преузима управљање, као и најстарији епископ по звању у Синоду, и до избора вршиоца дужности патријарха - што се може очекивати у наредном периоду - и око избора патријарха на мајском Сабору када ће патријарх бити биран. Не очекујем ама баш никакав потрес чак ни око избора патријарха”, презицирао је Раковић.

Када је реч о поретку СПЦ и њених епархија изван Србије, на простору бивше Југославије, након Иринејеве смрти и да ли би се и како евентулано она могла одразити на њихов статус и положај, Раковић сматра да је то такође „непроменљиво” и понавља да су захваљујући Иринеју и читавом епископату, на КиМ остварене „велике победе”, где, како је казао, албански сепаратисти нису успели да преузму српске цркве и манастире.

„Затим у Црној Гори, где црногорска власт није успела да преузме српске цркве и манастире. У Македонији ће се црквено питање решавати најпре односом и поверењем две македонске цркве, једне канонске и једне у расколу и када се оне прво помире између себе - приликом чега СПЦ може да буде драгоцени медијатор као „мајка црква” - може се ићи ка решавању македонског црквеног питања у складу са интересима читавог православља”, оценио је Раковић.

Он објашњава да структура СПЦ у Хрватској остаје каква јесте и да је Споразумом са Хрватском гарантовано право над имовином и свим ониме што је СПЦ на подручју Хрватске раније имала.

Раковић је изричит да је положај српске цркве у Србији и Републици Српској „недвосмислено стабилан” и да га одликују „срдачни односи Цркве и са властима у Београду и са властима у Бањалуци”, преноси Танјуг.

Коментари8
b55a2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Trifun
@Luka ST "Cтопирање канонизације Алојзија Степинца..je велики успех",kao rezultat ekumenskog dijaloga Patrijarha Irineja/SPC i Pape Franja/Vatikan..Zasto je Hrvatima toliko stalo da se Stepinac proglasi za "sveca"?Da li je to direktno u funkciji negiranja Jasenovca i pocinjenog genocida nad Srbima od strane hrvatskih ustasa za vreme NDH?Da li je hriscanski negirati zlocin ili je hriscanski priznati zlocin i pokajati se?Bez toga nema pomirenja dva bliska naroda koji dele isti prostor,jezik..
Видовдан
Нека је вечна слава и хвала српском патријарху Иринеју. Сада су код Бога, у његово вечно царство, један за другим, стигла два велика човека чији дела и животи много значе српском народу и православној вери и занавек обавезују српски род.
Леон Давидович
Патријарх Иринеј је био ујединитељ, свака његова реч имала је дубоко значење , имао је моћ да аргументима убеди људе различитих погледа да се приближавају један другом да се уједињују, а не да се разједињују.
Trifun
Jedno od velikih dostignuca,upokojenog Patrijarha SPC Irineja, je uspostavljen ekumenski dijalog sa Vatikanom/Papom Franjom,koji je rezultirao stopiranjem proglasenja Stepinca za "sveca"..Na tome treba da radi Irinejev naslednik.Treba iskoristiti dobru volju aktuelnog Pape Franja za to.Ipak su u pitanju dve hriscanske crkve.Posle raskola,u sukobu "istocnog" i "zapadnog" rimskog carstva,Srbi,na prvoj liniji fronta su najvise nastradali..Stradanja Srba,pametnom politikom,treba konacno zaustavit..
Luka ST
Valjda je jasno da mišljenje bilo koje pravoslavne crkve o kanonizaciji bilo kojeg katolika za Svetu Stolicu nije obvezujuće. Drugo, Sveta Stolica i Vatikan su dvije različite stvari.
kipreos
Dok svetski mediji, i region, bruji o takozvanom "konzervativnom" patrijarhu, poslednji pozdravi Irineju stižu od poglavara raznih verskih zajednica. Dok propaganda štancuje priču o "srednjovekovnom" sveštenstvu, realnost je da je pokojni partijarh i tekako imao otvoren i um i srce. Kako može neko ko je konzarvativan da se upusti u prevazilaženje holjadugodišnjeg raskola u hrišćanskoj crkvi recimo?
i još nešto
I zašto je pojam konzervativno negativan? U današnje vreme, kada se sve usvaja bez ikakvih kriterijuma i prihvata bilo šta samo ako je novitet, konzervativnost je jedna od najvećih vrednosti, nešto što može sačuvati ovaj svet.
pera
Resavanje hiljadugodisnjeg raskola u hriscanstvu moze da se resava samo uz saglasnost svih autokefalnih pravoslavnih crkava. Suvise je nasa crkva mala da nesto radi na svoju ruku. Ekumenisti su prevladali ali jos nije sve izgubljeno.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља