После неуспешног договора на виртуелном самиту ЕУ на потезу је Ангела Меркел. Од немачке канцеларке се очекује да у наредне четири седмице нађе решење за најновију европску буџетску кризу коју су изазвале Мађарска и Пољска. Због спорне клаузуле о владавини закона Виктор Орбан и Тадеуш Моравјецки ставили су вето на усвајање седмогодишњег буџета ЕУ и пакета за опоравак привреде вредног 1.800 милијарди евра.

Ако Меркелова, чија земља председава ЕУ, не успе да у преговорима с мађарским и пољским премијером нађе компромисно решење до следећег Самита ЕУ у децембру, земље на југу Европе које су највише погођене пандемијом короне неће моћи да почетком 2021. године рачунају на средства из Фонда за обнову, који износи 750 милијарди евра.

Председник Европског савета Шарл Мишел поручио је да ЕУ мора да остане уједињена кад је реч о усвајању вишегодишњег буџета и пакета за опоравак.

„Овај финансијски пакет је есенцијалан за наш економски опоравак и морамо да га применимо што је пре могуће”, поручио је у четвртак Мишел који је председавао видео-састанку 27 лидера ЕУ.

После самита Меркелова је изјавила да се мора пронаћи решење за блокаду: „Јасно је колико је то важно. Реч је о озбиљном проблему који морамо решити и на њему ћемо тешко и озбиљно радити”, поручила је канцеларка.

Сличну поруку упутила је и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен: „Треба да седнемо и преговарамо и да саслушамо који су проблеми како бисмо их решили”.

Спремност да се наставе разговори јуче је исказао и Виктор Орбан, који је с пољским колегом уложио вето на седмогодишњи буџет и кризни фонд. Мађарски премијер очекује да ће се договор на крају постићи, поручивши да има неколико могућности за решавање кризе.

Уочи самита 27 лидера из холандске делегације стигао је предлог да би буџет могао да се усвоји са 25 држава, а да Мађарска и Пољска остану по страни. Они су признали да би то била компликована процедура, али изводљива. Сама расправа на видео-самиту ЕУ о мађарско-пољској блокади седмогодишњег буџета и плана за опоравак трајала је, како преносе агенције, само петнаестак минута. Практично, о буџетској кризи се у четвртак увече није истински ни дискутовало.

О блокади која би се могла изродити у велику кризу уводно је говорио председник Европског савета Шарл Мишел, затим је Ангела Меркел описала ситуацију у којој се ЕУ налази. На видео-самиту говорили су још и премијери Мађарске и Пољске, који блокирају усвајање буџета. Последњи говорник о овој теми био је словеначки премијер Јанез Јанша, који је у писму челницима ЕУ показао потпуно разумевање за мађарске и пољске аргументе, иако Словенија није блокирала усвајање финансијског пакета.

На питање новинара „Дојче велеа” да ли се осећа уцењеним или превареним, Шарл Мишел је одговорио: „Не желим да кажем ништа што би додатно погоршало ситуацију”.

Председник европског савета ипак је јасно ставио до знања да су овом блокадом оштећени милиони људи који трпе економске последице пандемије и који су чекали на средства из фонда.

Орбан и Моравјецки начелно су се сложили с клаузулом о владавини закона на самиту у јулу, када је после четири дана тешких преговора договорен буџет ЕУ и финансијски пакет помоћи. Проблем је настао у накнадној интерпретацији договореног. Будимпешта и Варшава, које су већ дуже време на мети Европске комисије због кршења владавине права која се односе на судство, положај медија и невладиних организација, сматрају да „бриселска олигархија” добија инструмент којим арбитрарно може да се меша у унутрашње послове њихових земаља на шта оне не пристају.

Виктор Орбан је пред самит, да би додатно појачао аргумент зашто блокира буџет, поручио како нови механизам владавине закона постоји само зато да би „уценио земље које се опиру имиграцији”.