недеља, 29.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 22.11.2020. у 20:00 Бошко Јакшић

Бајденови огледи са хаосом Блиског истока

Нови председник могао би у некој мери да одступи од позиција свог претходника у вези с Ираном, Саудијском Арабијом, Египтом и улогом САД у палестинско-израелском конфликту
Присталице ирачке оружане групе „обесиле” су Трампа и његове савезнике (Фото EPA-EFE/Murtaja Lateef)

Од свих проблема које наслеђује од Доналда Трампа, Џоу Бајдену је један од најсложенијих дипломатских свакако хаос Блиског истока, Персијског залива посебно. У којој би мери Бајден могао да одступи од позиција свог претходника у вези с Ираном, Саудијском Арабијом и Египтом, политичким исламом, улогом САД у палестинско-израелском конфликту, људским правима у региону?

Откако је Барак Обама напустио Белу кућу 2017, односи сила на Блиском истоку драматично су се променили захваљујући неизбалансираном и деструктивном Трамповом приступу, пре свега због једностраног напуштања споразума с Ираном, што је увећало ризике нуклеарне трке у Заливу, а доприноси јачању конзервативаца у Техерану. Трамп је изашао из бечког договора 2018. тражећи нове преговоре, а пошто је добио негативан одговор, завео је Ирану оштре санкције. Наредио је и убиство иранског генерала, а све се завршило тако што је Исламска Република убрзала рад на нуклеарним постројењима и узвратила нападом на америчку базу у Ираку.

Бајден ће напуштањем политике „максималног притиска” покушати да ослонцем на дипломатију реши проблеме с Ираном. Kамала Харис, изабрана потпредседница, изјавила је у октобру да је Трамп повлачењем из споразума угрозио САД. Бајден је решен да то исправи. Неће то бити помирљива политика. Нови шеф Беле куће неће укинути санкције Техерану док не добије чврсте гаранције да ће одустати од обогаћивања уранијума. Његова администрација, свесна да је Ирану споразум од животне важности, свакако ће на томе покушати да капиталише охрабривањем реформских снага спремнијих на дијалог.

Притом ће се Бајден суочити са снажним отпором Израела и Залива. Израелски министар за послове насељеника (Западне обале) већ је упозорио да би повратак на Обамину политику могао да води „директној конфронтацији између нас и Ирана”. У тако сложеним околностима, Бајден неће журити. Вероватно ће се ослонити на тајне дипломатске канале и на европске савезнике с којима поправља односе како би искористио њихов утицај на Иран.

Нови председник враћа у причу људска права. Демократе су познате по чврстој реторици на ту тему и традиционално притискају на прихватање међународних стандарда. Kако политички ислам једини од тога може да има користи, репресивни арапски режими страхују од Бајденове благонаклоности према организацијама попут Муслиманске браће – што би могло да представља увод у нове конфликте.

Све то значи да ће Бајден морати да се супротстави деструктивним тенденцијама саудијског престолонаследника Мухамеда бин Салмана, који је био Трампов миљеник – упркос рату у Јемену, бруталним обрачунима с неистомишљеницима и тврдњама ЦИА да стоји иза убиства новинара Џамала Хашогија.

Принц Салман, дефакто лидер конзервативне краљевине, искористио је притиске на Иран да брани право своје земље да поседује атомску бомбу, а има извештаја да су припреме већ почеле.  Све је довело до великог прегруписавања, чији је циљ изолација шиитског Ирана. На истој страни нашли су се Израел и сунитски режими Залива. Трамп је посредовао у успостављању дипломатских односа јеврејске државе с Уједињеним Арапским Емиратима и Бахреином.

Бајден ће искористити опадајућу зависност САД од заливске нафте, а преиспитивање односа с Техераном и Ријадом неће заобићи ни Kаиро, где је на власти ауторитарни председник Абдул Фатах ал Сиси. Египатски лидер, када је све указивало на Бајденову победу, пожурио је да ослободи хиљаде политичких затвореника који су држани још од 2014. Бајденов твит из јула – „Нема више бланко чекова Трамповом ’омиљеном диктатору’” – и даље одјекује у ушима египатског председника.

Условљавање америчке помоћи од 1,3 милијарде долара годишње људским правима у Египту никада није прошло захваљујући безбедносним интересима САД. Бајден, свестан ограничења америчке моћи према деспотским режимима, наставиће да балансира, али ће наћи форме притисака на режим у Kаиру. Што се палестинско-израелског конфликта тиче, Бајден ће се несумњиво држати обећања да ће игнорисати Трампов „Посао века” – мировни споразум скројен тако да погодује само Израелу, док Палестинце гура на маргину.

У очитој намери да будућем председнику отежа посао и конфронтира га с десничарима у Израелу – што би Бајден да избегне – државни секретар Мајк Помпео у четвртак је провокативно посетио јеврејска насеља на Западној обали, што је прва таква посета једног високог америчког званичника колонизованим деловима окупиране територије. Посетио је и Голан. Све је то постављање последњих нагазних мина Бајдену, који је обећао да ће радити на обнови замрзнутих мировних преговора. Била би грешка помислити да ће он решити све оно у чему нису успеле генерације његових претходника. Извесно је да ће у блискоисточној политици Вашингтона промена бити, али њихов домет је и даље неизвестан.

Коментари3
97a42
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

aca
prvo treba izbore da dobije, polako sa ogledima
Sreten Bozic -Wongar
Amerika je drzava bez nacionalnosti i sopstvenog jezika. Postoji i velika ekonomska podela na bogade i siromasne. Bosna je pre pojava gradjanskog rata bila daleko homogljenija. Latinspa populacija na jugu Amerike je u neglolm portastu sto ce dovesti do otcepljenja. U juznim drzavama Amerike se govori Spanskki a ne Engleski. Strah da ce se oni odcepiti vide se u Americkoj nervoznoj politici prema Nikaragvi i Meksigu.
Сумњало
Опростите молим Вас, а од када је Џо Бајден нови председник и то званично?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља