уторак, 24.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 22.11.2020. у 21:00 Катарина Ђорђевић

На друштвеним мрежама дневно проводимо више од сат и по времена

„Фејсбук” користи око 60 одсто популације у нашој земљи, жене су чешће на „Инстаграму”, док мушкарци радије бирају „Јутјуб”, показало је недавно истраживање о коришћењу друштвених мрежа у нашој земљи
(Фото Пиксабеј)

Када је 2004. године млади студент Универзитета Харвард Марк Закерберг основао друштвену мрежу како би се академци овог универзитета лакше повезали и међусобно комуницирали, вероватно није могао ни да претпостави да ће 16 година касније скоро три милијарде људи на свету путем „Фејсбука” делити своје фотографије и размишљања о свакодневници. О популарности ове друштвене мреже у нашој земљи можда најбоље говори најновије истраживање које су спровели Цесид и Фондација „Пропулсион” уз подршку УСАИД-а у Србији, које сведочи да 60 одсто наших суграђана свакодневно користи „Фејсбук”, а највећи број њих се о свету око себе информише управо преко ове друштвене мреже.

Да су социјалне мреже свргнуле с трона популарности традиционалне медије и средства за комуникацију можда најилустративније сведочи податак да уз социјалне мреже наши суграђани дневно укупно проведу 104 минута, телевизију гледају 77 минута, док за читање штампе издвоје свега 23 минута. Разговоре телефоном заменили смо порукама преко „вајбера” – више од две трећине испитаника за комуникацију свакодневно користи ову социјалну мрежу.

– У скици за портрет просечног конзумента друштвених мрежа налази се жена која је млађа од 32 године и живи у граду. Најчешће се ради о особи која је ученик, односно студент или је завршила четворогодишњу средњу школу. Интернету приступа преко мобилног телефона, а кратак видео-садржај је формат информације који јој највише одговара. Она најчешће не препознаје пропаганду, лажне вести, дезинформације или спиновање. Ако појединачно анализирамо друштвене мреже, долази се до закључка да је просечни конзумент „Фејсбука” жена млађа од 32 године, која је најчешће запослена и високообразована, док је најчешћи корисник „Инстаграма” такође жена која је млађа од 32 године и још увек се налази у образовном процесу, било да је ученик или студент. С друге стране, „Јутјуб” нешто чешће користе мушкарци – просечни конзумент ове социјалне мреже је млађи од 32 године, живи у граду и још увек се налази у ученичком или студентском статусу. Преко интернет портала и сајтова најчешће се информишу особе са завршеном високом школом или факултетом, односно оне с магистратуром и докторатом, које живе у граду, запослене су и имају између 24 и 32 године –  наводе аутори ове студије.

Занимљивост изведена из овог истраживања гласи да „вајбер” најчешће користе жене од 24 до 39 година, које су запослене и високообразоване и овој социјалној мрежи приступају с мобилног телефона. Код „воцапа” ситуација је другачија – ову мрежу углавном користе млађи људи, од 18 до 23 године, односно ученици и студенти који живе у граду и не препознају пропаганду, лажне вести, дезинформације и спиновање. Иако се у јавности често истиче значај твитер заједнице, ово истраживање говори да свега девет одсто наших суграђана свакодневно твитује, док 81 одсто њих уопште нема профил на „Твитеру”.

Анализирајући понашање корисника социјалних мрежа, аутори ове студије су дошли до закључка да селфи фотографије и личне фотографије из свакодневног живота редовно дели четвртина испитаника, док инфлуенсере прати чак 41 одсто корисника друштвених мрежа.

Ко су корисници традиционалних медија? Ако је судити према резултатима овог истраживања, просечни гледалац телевизије је жена са завршеном двогодишњом или трогодишњом средњом школом, пензионер или незапослена, живи у граду и има више од 40 година. Радио најчешће слуша жена старости од 33 до 38 година, која је високообразована и живи у граду, док новине најчешће читају наши суграђани старији од 54 године и пензионери – просечан читалац штампаних издања чешће има завршену високу школу или факултет.

Иако се највећи број наших суграђана о свету око себе информише посредством интернета, ово истраживање открива да већина грађана Србије спада у пасивне кориснике светске информатичке мреже, односно конзументе, а не креаторе садржаја. Наиме, свега трећина испитаника зна да направи блог, на пример у сервисима „Word press” или „Weebly”, само половина уме да направи видео-клип и постави га на интернет, односно „Јутјуб” или „Вимео”, док свега 37 одсто испитаника користи услуге онлајн банкарства – жене чешће него мушкарци. По сопственом признању, 56 одсто грађана уме да направи презентацију у „пауер поинту”, док 63 процента зна да направи табелу или базу података.

Коментари0
714bc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља