уторак, 24.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 22.11.2020. у 22:00 Јасна Петровић-Стојановић
ИНТЕРВЈУ: Хасан Ханић, Београдска банкарска академија

Важно је што у овим неповољним условима није дошло до слабљења динара

Мере Владе Србије у борби против кризе изазване овом светском пандемијом дале су добре резултате, нарочито на плану запошљавања, односно спречавања да се број незапослених повећа. Осим тога, и исплата једнократне помоћи од 100 евра такође је била добар потез, каже у интервјуу „Политици”, др Хасан Ханић, професор Београдске банкарске академије
(Фото лична архива)

Јесу ли и у којој мери мере Владе Србије у борби против кризе изазване пандемијом ковида 19 дале добре резултате?

По мом мишљењу, мере Владе Србије у борби против кризе изазване овом светском пандемијом дале су добре резултате, нарочито на плану запошљавања, то јест спречавања да се број незапослених повећа. Посебно је била важна исплата три минималне плате, што је у комбинацији са другим мерама, као што су повољни кредити за обртна средства, могућност да привредни субјекти одложе плаћања пореза и доприноса. Захваљујући мерама које je влада до сада предузимала и структури наше привреде, има довољно разлога да верујемо да ће утицај корона кризе бити релативно слабији код нас него у другим економијама у окружењу. Ако уз то у обзир узмемо чињеницу да страни инвеститори имају релативно висок степен поверења у стабилно окружење у Србији, онда с правом можемо рећи да смо у поређењу управо са другим земљама у региону, брзорастућа економија, иако сам термин „растућа” треба схватити условно када је реч о овој години, у којој је смањен волумен укупне производње. Доласком нових иностраних инвеститора, Србија бележи пораст броја запослених, што директно и посредно генерише нову тражњу, односно потрошњу, а то са своје стране вуче привреду напред.

Мера владе која се односи на све грађане, а тиче се исплате једнократне помоћи у износу од 100 евра, такође је била добар потез, јер ако имамо у виду дистрибуцију домаћинстава према висини месечних примања, а нарочито просечну висину пензије, добија се податак да за многе појединце наведени износ представља 50–80 одсто од месечних примања. Сигурно је да су та средства усмерена ка потрошњи и да ће се до краја ове године та издвајања у буџет вратити и да ће држава, укупно узевши, захватити знатно више средстава него што је био тај издатак.

Курс динара је у овом тренутку више него стабилан и то је сигурно један од показатеља да НБС води одговорну политику. Да ли је ово и колико важно за привреду?

Стабилан курс је врло важан за реалну економску калкулацију, а важан је и за пројекције трошкова на дужи рок и за евалуацију исплативости инвестиционих подухвата. Курс је својеврсни показатељ здравља и стабилности привреде. Посебно је стога важно што у овим, веома неповољним условима није дошло до слабљења динара, иако су интервенције на том плану биле релативно мале. Ниска инфлација и стабилан курс су, сем тога, сигнализирали домаћим и страним инвеститорима да је привредни, односно пословни амбијент веома повољан. У том погледу сматрам да Народна Банка Србије води адекватну монетарну политику и уверен сам да ће тако наставити и у наредном периоду.

Народна банка је привреди и грађанима омогућила да у два наврата замрзну своје рате кредита кроз мораторијум. Да ли је ово била добра одлука?

То је још једна антикризна мера која је привреди и грађанима, захваљујући смерницама НБС, омогућила да замрзну своје обавезе у одређеном периоду. Ова мера, разуме се, била је посебно значајна за очување ликвидности предузећа и појединаца који су под утицајем кризе изазване короном регистровали пад производње, промета, пословно-финансијских или личних прихода. Мораторијум као мера је управо донета да би се спречио пад ликвидности, јер уколико компаније, а и ми грађани, немамо ликвидних средстава, немамо ликвидних средстава за улагање и измиривање доспелих финансијских обавеза, тада се јављају реални ризици да се успори производња, да не може да се изврши набавка неопходних ресурса, и то би могло да угрози континуитет у процесу производње и пружања услуга. Сличне мере су, колико је мени познато, предузеле и друге централне банке, што нас учвршћује у уверењу да је наведена мера представљала сасвим адекватан одговор за дате услове. У прилог томе говори и чињеница да је више од 80 одсто привреде и становништва прихватило опцију да замрзну своје обавезе у одређеном периоду.

У претходном периоду се много причало, и даље је то горућа тема, да су судови у Србији затрпани тужбама против банака због наплате трошкова за обраду кредита. Према вашем мишљењу, да ли банке имају право да наплаћују накнаде?

Питање тужби против банака због наплате трошкова за обраду кредита толико је ескалирало да прераста у системски проблем. Интересантно је да је Врховни касациони суд још средином 2018. године заузео правни став према дозвољености уговарања трошкова кредита, али да се тај став различито тумачи, те су и пресуде неуједначене. Међутим, чињеница је да НБС, као регулатор финансијског сектора, даје могућност банкама да клијентима тарифирају накнаде и друге трошкове, с тим да им се уз уговор доставе план отплате и, физичким лицима, преглед битних елемената кредита, укључујући и ову ставку трошкова. На основу тога се види да накнаде и трошкови представљају исту категорију и да банке имају право на обрачун и једне и друге ставке. Народна банка се о овом питању више пута изјашњавала преко медија. У том погледу веома је инструктиван пример из Европске уније, којој као земља тежимо, када је Европски суд правде 2019. године у спору између клијента и једне мађарске банке, пресудио у корист банке, и тиме де факто изразио став европске заједнице у погледу наведеног питања.

Овде заиста постоји необични дуализам у погледу различитих захтева за исказивање структуре цене производа које продају произвођачи или трговци, то јест цене услуга које пружају услужне организације и институције, укључујући услуге које пружају адвокати, судски органи, нотари, факултети и друге високошколске установе и сл., с једне стране, и цене банкарских производа и услуга, са друге стране. Када, на пример купи одређени производ у неком малопродајном објекту нико од нас од продавца не тражи да му продајну цену разложи на набавну цену робе, трошкове транспорта, трошкове складиштења производа и сл., те зараду коју малопродавац остварује. У случају банака, међутим, из неког, нама недовољно познатог разлога, ово није случај, те изгледа да су само банке обавезне да прикажу сваку ставку трошкова, а из одређеног броја случајева спорова решених против банака, рекло би се да им се оспорава и право на зараду.

Оно што је такође интересантно у овој ситуацији јесте то да се клијенти одлучују да покрећу тужбе и за врло мале износе, за које у неким случајевима није вредно ни изаћи из куће, а још мање упутити се на суд. Међутим, још је занимљивије да у ланцу постоји једна карика, једна страна која заиста има рачуницу да подстиче клијенте банака на тужбе и да тако пуни суднице. То су адвокати који по сваком спору добијају хонорар за састављање тужбе, за приступ рочишту и слично, који је по правилу вишеструко већи од износа који се враћа клијенту.

Како онда ви видите разрешење овог проблема?

Очекујем да Влада Србије у скорије време оформи радну групу за решавање овог проблема, састављену од представника надлежних министарстава, НБС, пословних банака и других релевантних стејкхолдера, која би предложила модел за што ефикасније решавање овог, рекао бих, горућег проблема с обзиром на то да су судови претрпани и да ће се према неким проценама број тужби до краја ове године попети на чак 120.000. Држава би требало да приступи решавању овог питања на брз и погодан начин, водећи рачуна о томе да се не угрози правна сигурност и предвидивост правног оквира пословања за све привредне субјекте, па и за банке.

Шта је оно што нас очекује у наредном периоду?

Очекује нас засигурно више изазова. Већ почетком наредне године предузећа ће почети са плаћањем пореза који им је ове године био одложен. Може се очекивати да влада предузме нове, додатне мере, нарочито на плану подстицаја предузетништва, јер је то област која садржи велики потенцијал за отварање нових радних места, за повећање производње и остваривање економског раста. Да би се пак подстакли и домаћи инвеститори и предузетници, важно је да држава обезбеди додатне повољности у виду субвенција и подстицаја раста и развоја нарочито недовољно развијених подручја, која често представљају уска грла за бржи привредни раст и развој Србије. Неопходно је такође инвеститорима, нарочито онима који су извозно оријентисани, обезбедити подстицаје у погледу ослобађања или умањења пореза на добит и коришћења повољнијих банкарских кредита. На том плану посебно може бити значајна улога Развојне агенције Србије, која по правилу даје повољније услове за кредите који су намењени за улагања у инвестиционе подухвате.

Коментари3
adc86
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Божа
Нису познате валуте у свету које су ослабиле, углавном су стабилне или су ојачале, па тако и индонежанска рупија. У Јапану је дефлација.
Боба
O Боже. Нека питају Кину која је политиком слабог јуана постала највећа економија на свету. "Јак" динар је уништио домаћу производњу дигао увоз а самим тим и буџетски дефицит на висину већу него што је имала цела СФРЈ у прошлости. Али како се јелте уградити у извоз кад је то најлакше преко увоза и субвенција странцима који исисавају из Србије вишеструко више него што улажу уз дебелу помоћ домаћих "коопераната".
Sreten Bozic -Wongar
Dinar ne slabi - vecinski deo Srba ( 52 % ) zivi u diaspori. Od njih Breograd na " poklon " dobiva preko 3 milijarde dolara godisnje. To su pretezno narod sa sela zbog cega su napustena sela obrasla u korov i pusta. Beograd nije ucinio nista za taj narod od cijeg truda zivite. Ni klupu u parku sa imenom Srpske diaspore. Postojala je jednosobna prostorija Matica Srpska u Nusicevoj za Srbe is diaspore - ni nje - vise nema . Sramota !

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља