За неке је тек нарцисоидни скупштински пајац, за друге одважни опозиционар упоран у зацртаном науму, који погађа праву жицу. Новоизабрани градоначелник Драшко Станивуковић (27), најмлађи ког је Бањалука имала, каријеру је започео у 18. години. У политичку орбиту лансирао се 2016, по уласку у градски парламент, као најмлађи одборник у историји.

У политички живот унео је необичан начин комуникације с грађанима – перформансе којима је ишао уз нос властима, с једне стране слушајући аплаузе, а с друге подозриве коментаре да је театралан забављач, но исувише „зелен” за озбиљну политику. Цех за приписани имиџ шоумена плаћао је и привођењима због грађанског активизма, између осталог и у време окупљања познатих као „Правда за Давида”. Успео је да седне у „марицу” и у Никшићу, где је приведен због учешћа на литијама.

Пре две године улази у Скупштину РС као члан партије Младена Иванића (ПДП), али телефон остаје његово главно средство. „Пожељна дебљина асфалта је седам центиметара и изгледа овако. Али постоји и предизборни асфалт, и изгледа – овако”, увод је у један од видео-радова у којем је као главни глумац рукама роварио по асфалту на „тек завршеној улици”.

Низали су се перформанси, критике и „провокације”. На полагању камена темељца дошло је до нагуравања између Додика и Станивуковића, када је „испословао” реакцију друге стране, што је одјекнуло као напад од стране власти. На седници Скупштине делио је заставице НАТО-а, тврдећи да је власт пристала на чланство. То је довело до размене тешких речи, да би министар полиције грубо одгурнуо Станивуковића, а овај потом поентирао тезом да је нападнут.

Представници власти хватали су га „на свакој кривини”. Као када је на сарајевској телевизији показивао „незаинтересованост” за Јасеновац, скрајнувши тему јер је „окренут будућности”. Овом борцу за ћирилицу замерају да је „звезда сарајевских медија”, као и на томе што је као решење за изградњу споменика за пале борце у главном граду РС смислио постамент с три војника, што је власт описала као намеру одавања поште непријатељској војсци. Са Србијом братски и најтешње, уз пружену руку свима.

Сензација није недостајало, али би им тешко било наћи заједнички садржалац. Тек што га у Сарајеву потапшу јер му није проблем да оде у Сребреницу, згрозе се због сликања под „четничким обележјима”. За то време власт му се руга због фотографисања са сумњивим особама, називајући га богаташким сином. Њему су кључне теме трошење буџетског новца и корупција. Иако градоначелник без обезбеђене скупштинске већине, заговара експертску управу у Бањалуци и најављује политику у којој ће се људи делити само на поштене и непоштене. У финалу је с десет одсто разлике победио Игора Радојичића, до уочи избора неприкосновеног фаворита.

Организовао је бројне протесте, иницирао петицију против куповине луксузних аутомобила за министре, протесте против повећања акциза за гориво. Завршио је бањалучку Гимназију, па уписао Економски факултет, али још није стекао диплому.