четвртак, 26.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 22.11.2020. у 19:01 Биљана Лијескић
КАКО ПОМОЋИ КОЛАРЦУ: ЛП ДУО

Да ли се чека колапс

Борба за Коларчеву задужбину није само борба за уметност и културу већ одбрана слободе и достојанства
ЛП дуо: Соња Лончар и Андрија Павловић, пијанисти (Фото Марко Миловановић)

ЛП дуо, који чине више од деценију и по Соња Лончар и Андрија Павловић, пијанисти школовани на ФМУ у Београду и на Високој школи за музику и позориште у Ростоку, желели су да говоре о томе како помоћи опстане дворана Коларац. И то из угла музичара и композитора млађе генерације који су снимили и извели премијерно више од 30 дела домаћих и страних аутора савремене музике и освојили исто толико међународних награда. Пропутовали су свет изводећи савремену и класичну музику у значајним дворанама попут Карнеги хoла или Кенеди центра, али престоничка сала Коларчеве задужбине у којој су стасавали за њих је посебна.

– Коларац је наша најстарија, али нажалост, још увек и једина концертна дворана специјализована, пре свега, за класичну музику. Неки од најзначајнијих светских уметника наступали су овде и делили умеће и емоције са домаћом публиком. Имали смо ту срећу и радост да Коларац постане наш београдски, музички дом у коме смо доживели најдивније тренутке, као слушаоци и као уметници. Да ли је реално да у тренутку када су нам потребне бар још две нове дворане, губимо и ову једину? – кажу Соња Лончар и Андрија Павловић. Потом се на ово једно питање наставља друго о томе шта сви можемо да учинимо да ствари изгледају боље, а наши саговорници нуде овакав одговор:

– Прво што можемо јесте да купујемо карте за концерте класичне музике и тако покажемо да нам је музика заиста потребна и да поштујемо рад уметника. Колико пута смо доживели да нас на дан концерта питају да уђу на списак, а карта за наш београдски наступ никада није прескупа, јер разумемо економски моменат. Друго, музички еснаф и грађани морају се ујединити и тражити од државе да финансијски подржава Коларац, да уложи у обнову сале која је у лошем стању и да финансира програме, без утицаја на избор струке.

Соња Лончар и Андрија Павловић даље набрајају да „Коларац мора да промени начин функционисања изнутра, да му је потребан снажан, способан и креативан менаџмент, као и уредници који ће са љубављу, етички и професионално радити свој посао и за то бити адекватно плаћени”.

Наши саговорници истичу да „уметничка музика мора бити подржана од државе, јер она не сме да се такмичи на отвореном тржишту. Њу не можемо вредновати на основу броја публике и на тај начин судити о квалитету. Морамо наћи начине да буде заступљена у нашој култури, а ово је већ питање регулације медија и образовно-васпитног система који је у катастрофалном стању”.

Потом додају да је потребно да кроз образовни систем деца од малена имају већи приступ уметничким садржајима да би дошла у могућност да их осете, разумеју и прихвате.

– А медији, сви они са националном фреквенцијом, морају бити у обавези да емитују и улажу у производњу уметничких садржаја, самим тим једна концертна дворана не би дошла у овакву поражавајућу ситуацију да се бори за опстанак. Институције које би требало најпре да реагују и помогну уметницима, па самим тим и Коларцу, а то су Министарство културе и градски Секретаријат за културу, још увек нису готово ништа учиниле да реше ово питање. Чак и у време највеће цивилизацијске кризе којој сведочимо, нису нашли за сходно да се обрате и помогну уметницима, који су на ивици егзистенције, док је Коларац на издисају. Самим тим се поставља питање да ли су нам ове институције потребне када се не баве питањима од значаја за културу ове државе – сматра ЛП дуо. Они такође наводе шта је то што не бисмо смели да заборавимо:

– Илија М. Коларац је оставио грађанима свој иметак, и то поред Коларца више некретнина, од којих се Коларац финансирао до тренутка када је комунистички режим присвојио ту имовину, Коларац претворио у Раднички универзитет, а затим га држава финансирала. Да ли би данашњи имућни људи урадили нешто овако? Бојимо се да никоме није стало и да град и држава чекају да Коларац колабира. Борба за Коларчеву задужбину зато није само борба за уметност и културу већ одбрана слободе и достојанства.

Коментари2
fc18a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ima li koga?
Bilo bi krajnje vreme da neko od naših imućnih, na primer naši sportisti, toliko slavljeni Đoković, podrži ovu ustanovu kulture, od istorijskog značaja za Beograd.
Миодраг Стојковић
Остало је још мало достојанства .

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља