петак, 15.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 24.11.2020. у 20:00 Славица Ступарушић
РЕЗЕРВАТИ ПРИРОДЕ

Заштита белоглавог супа

Ова птица са распоном крила од скоро три метра и просечном тежином од око осам килограма представља симбол заштите угрожених животињских врста
(Фото Википедија CC BY-SA 2.0)

У Специјалном резервату природе „Пештерско поље” пре две године формирано је хранилишта за белоглаве супове и остале некрофагне врсте животиња које се хране лешинама угинулих сисара, углавном папкара (коза, крава, јелена, оваца...), али и лисица, паса, зечева и на тај начин спречавају ширење потенцијалних зараза. Туристичка организација Сјеница, као управљач резервата, организовала је ове године од фебруара месеца до друге половине октобра, када је Завод за заштиту природе Србије обавио стручни надзор, изношење око 23 тоне хране.

Хранилиште на Пештеру (Фото Завод за заштиту природе)

Угинуле животиње се, у сарадњи са локалном заједницом, довозе на хранилиште са подручја Пештерске висоравни и шире околине што утиче на смањење неконтролисаног бацање лешина на дивље депоније.

– Успешан рад хранилишта у СРП „Пештерско поље” и ширење простора на којима обитава белоглави суп резултат је вишегодишњег заједничког рада стручњака, управљача и свих заштитара природе на успостављању националне мреже хранилишта за некрофагне врсте животиња која је део Балканске мреже хранилишта. Тиме се омогућава неометано кретање и ширење популације ових угрожених врста на целом Балканском полуострву и шире у Европи, – изјавио је за „Политику” директор Завода мр Александар Драгишић и најавио да у мрежу хранилишта, која се налазе у специјалним резерватима природе „Увац”, „Клисура реке Милешевке”, „Клисура реке Трешњице”, и сада „Пештерско поље”, настоје да ускоро укључе још једно, и то у Парку природе „Стара планина”.

Јато белоглавих супова на Пешштеру (Фото Завод за заштиту природе)

Одабир места за хранилиште између локалитета Крња Јела и врха Тројан у СРП „Пештерско поље” реализован је 2018. године у сарадњи Завода и управљача. Хранилиште је ограђено, изграђен је објекат за праћење, фотографисање и посматрање животињских врста уз стални видео надзор, док управљач води евиденцију о присуству врста, обезбеђивању и изношењу хране. У односу на прописане режиме заштите и дозвољене активности, посете новоизграђеном објекту за посматрање животиња су ограничене, и то превасходно у научно-истраживачке и образовне сврхе.

Након што је хранилиште почело са радом, примећена су, по речима представника управљача Милорада Бабића, јата белоглавих супова чија се бројност кретала од 30 до 180 јединки. Након извесног времена регистровано је око 50-ак јединки белоглавих супова ноћу у шуми у близини хранилишта, као и на стенама непосредно испод врха Тројана. Поређења ради треба рећи да се највећа гнездећа колонија у Србији налази на оближњем Увцу са око 400 јединки.

Белоглави суп (Фото Завод за заштиту природе))

Поред белоглавих супова, хранилиште на Пештеру посећују гавран (Corvus corax) и ветрушка (Falco tinnunculus), а од крупних звери забележен је вук (Canis lupus).

Белоглави суп, наша највећа птица са распоном крила од скоро три метра и тежином од око осам килограма, симбол заштите угрожених врста, пре три деценије био је пред изумирањем. Фонд за заштиту птица грабљивица основан је 1994. године са циљем да се локалном становништву укаже на неопходности заштите белоглавог супа и да се директно спроводи стручни програм активне заштите.

Лешинари су једна од најугроженијих група птица, како код нас тако и у свету, а од њиховог опстанка у великој мери зависи и наша будућност, стоји у извештају биолога са Универзитета у Јути у коме се наводи да би изумирање ових чистача природе имало много негативних последица по живи свет.

Белоглави суп најбрже очисти природу од угинулих животиња али и вируса и бактерија (Фото Википедија)

Број ових птица, које природу чине чистијом, али и здравијом, нагло опада. Лешинари се хране у групама, па је број оних који страдају од отроване животиње велики. Поједине земље већ су искусиле до каквих последица доводи смањење популације лешинара, па је уложено доста труда и новца у њихово очување. Међу земљама које су успеле да повећају бројност лешинара налазе се САД (Калифорнија), Индија, али и Србија, где је број јединки белоглавог супа значајно повећан од када су стављени под заштиту.

Тим биолога Универзитета у Јути лако је предвидети шта чека оне који попут Африке, где је за 97 одсто мање лешинара него пре 50 година, ако се настави са њиховим истребљивањем. Смањење њихове бројности, животињске врсте које се хране и на други начин, прелазе на ову врсту исхране због веће доступности и храњивости. Популације пацова, инсеката, врана и дивљих паса могу се значајно увећати, што се догодило у Индији, не дозвољавајући преосталим лешинарима да приђу свом плену.

Захваљујући хранилиштима смањује се опасност од тровања (Фото Википедија)

У чему је проблем? Ни једна од ових животиња не може да очисти природу од угинулих животиња том брзином којом може лешинар, а што је још важније, у његовом желуцу се луче течности које убијају различите врсте вируса и бактерија, док организми других животиња нису способни за то већ их преносе даље.

Важност  формирања хранилишта за опстанак ових птица је велика. Смањује се раздаљина коју прелете у потрази за храном (око 120-150 километара), а на тај начин и могућност тровања преко узимања отровних мамаца који су још у широкој примени у Србији. Стални извор хране утиче и на задржавање младих полно незрелих јединки у колонији и привлачи неспарене птице, чиме се повећава могућност обнављања колоније.

Коментари2
6c746
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zoran
Beloglavi sup je lep primer kako se kod nas moze raditi pametno i uspešno Ti ljudi imaju ime i prezime i zaslužuju svaku pohvalu Treba im omoguciti da prošire svoje dejstvo i na ostale biljne i životinjske vrste kojima je potrebna podrška Za pocetak jedan ozbiljan tekst o tim strucnjacima i njihovom znanju i entuzijazmu A posle interviju sa ministrom na ovu temu Pa gospodo novinari - potrudite se i vi
citalac
Kakva prelepa ptica. Samo, ako se pocne sa otvaranjem rudnika u zapadnj Srbiji ova vrsta ce biti jako ugrozena.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља