субота, 23.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 23.11.2020. у 21:00 Димитрије Буквић

Усташке жртве су плутале Савом

Београђанка која је 1943. као петнаестогодишњакиња присуствовала вађењу тела српских страдалника из НДХ из престоничких река, сведочи за наш лист о овим потресним догађајима
Део обале где су аласи из реке вадили тела убијених и локација на којој су, према речима очевидаца, жртве терора покопане (Фо­тографије Анђелко Ва­си­ље­вић)

Тог лета 1943. године, у јеку окупације Београда, Душанка Поповић је имала петнаест година. Због полицијског часа који је ноћу био на снази, она и њени вршњаци су дневне сате користили да се друже напољу. Душанка, која је тада живела у Улици Страхињића бана на Дорћолу, спустила се до Куле Небојша на доњем граду Београдске тврђаве. Тамо, код бедема, окупљала су се деца свих узраста. Свима њима, пажњу је тог дана привукао језив призор стотинак метара даље, код ушћа Саве у Дунав. На том месту, аласи су чакљама вадили тела из реке, која су људи у чудним униформама на обали поливали кречом.

„Био је то ужасан призор. Нас неколико деце смо се одмах сакрили иза бедема, како нас нико не би приметио. Тако скривени, могли смо да видимо како људи у униформама преносе на носилима лешеве који су до Београда плутали Савом”, каже Душанка.

Ова Београђанка, која данас има 92 године, и даље памти тај језиви догађај који је описала репортерима „Политике”. Подстакнута недавном полемиком у нашем листу, одлучила је да с нашим читаоцима подели своје сећање. Она је посведочила да су из реке извађена тела Срба усмрћених у НДХ, које су усташе бацале у Саву.

„То су потврдили и рибари који су их извлачили. Данима потом, Дорћол и цео Београд су говорили о томе”, каже наша саговорница.

Испоставило се, такође, да су „људи у чудним униформама” заправо били ражаловани италијански војници, који нису носили опасаче нити оружје. Будући да је септембра 1943. године фашистичка Италија капитулирала и сврстала се на страну Савезника, то су по свој прилици били ратни заробљеници који су се у тренутку капитулације затекли на територији окупиране Југославије. Неке од њих, Немци су заточили у логору на Сајмишту, користећи их потом за овакве „послове”. Према речима наше саговорнице, италијански заробљеници су тог дана били ангажовани да лешеве пренесу до Капије Карла Шестог, неколико стотина метара даље од обале, и тамо их покопају. Управо ка тој капији, подигнутој у 18. веку, упутили су се и репортери „Политике” да би сликали локацију на којој су, према Душанкином сведочењу, страдалници сахрањени.

„Било је то веома потресно. Само дођу до рупе, искрену она носила и тела падају у раку, једно на друго. Тада смо се ми деца уплашили и побегли”, каже наша саговорница, док прилазимо Капији Карла Шестог. Тамо затичемо омању травнату површину, опасану са два онижа бедема, без икаквог обележја. Ту је само туристички знак који обавештава посетиоце да се налазе на Доњем граду Београдске тврђаве. Док фотографишемо, Душанка закључује: „Ако ништа друго, нека неко од надлежних испита и потврди да ли су ту посмртни остаци, па нека се бар постави спомен-плоча. Жртве су макар то заслужиле.”

Од 5.000 тела идентификована само једна особа

Стефан Радојковић, историчар из Музеја жртава геноцида, подсећа за наш лист да су све време окупације у Другом светском рату тела жртава рекама плутала до Београда – Савом са подручја тадашње НДХ, а мањим делом Дунавом из Бачке, коју је анектирала Мађарска.

„По вађењу тела на подручју Београда, стручњаци Института за судску медицину су долазили да обављају увиђај. Документација о томе се чува код њих и код нас у музеју. Колико је до данас познато, око 5.000 тела је на тај начин извађено од 1941. до 1945. а само једна особа је идентификована и реч је о припаднику Народноослободилачког покрета. Жртве су махом сахрањиване на Новом гробљу, а део њих и на Топчидерском гробљу”, каже Радојковић.

Коментари16
a3174
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Neva
Cemu sluzi ovo vracanje u proslost, ovaj morbidni clanak ? Ove zrtve su osvecene, ustase su masovno pobijene u Blajburgu, Kocevskom Rogu, na Kriznom putu. Posle svih ratova i stradanja koje smo na Balkanu preziveli, potebni su nam pomirenje, saradnja i izgradnja zajednicke mirne buducnosti.
Бес скрупула
Поштована/ни, држава Хрватска у великој мери умањује и негира злочине учињене на територије тадашње НДХ. Недопустиво се скрнаве обележја на местима масовних гробница, јама, острва ... где су стотине хиљада невиних уморени. Из почасти према жртвама, потребно их је стално спомињати , али не у ратнохушкачком тону, што овај текст то и не ради. Хрваткса треба јасно да раскрсти са својом прошлошћу. И на крају, замислите да Јевреји и остали забораве и не спомињу Холокауст. Погледајте филм Завештање.
Duško
Kakve ustaše pobijene, pa znaš li samo da je Jasenovac progutao blizu milion žrtava, Jadovno 100.000, zalivene betonom jame u Bosni i Hercegovini 300.000 Srba. NIKADA se Hrvati na žalost nisu za ove genocid pokajali a kamo li zatražili oprost. Dečiji logor Stara Gradiška, ubijeno 80000 dece. Prijatelju ne znaš ovu strašnu istoriju, zato olako se miriš sa krvni cima i njihovim potomcima.
Димитрије
Како било ко очекује од Титовог кадра који је још увек на власти, да било шта уради по том питању? Док год ми, незнајући ходамо по овим масовним гробницама невиних жртава, неће доћи до помирења. Зашто се овакве ствари још крију? Где је држава да покрене истрагу трагом оваквих прича, којих је небројено? Због тога што се овакве ствари не истражују, зато данас и имамо играње са бројевима колико је стварно људи пострадало у Јасеновцу. Дајте им још 50 година, и испашће да је Јасеновац био играоница.
vlada
Cemu ovaj tekst? Jel neka godisnjica? Samo bespotrebno raspirujete mrznju...
Nenad
U Izraelu kada zvone sirene da podjsjete na Holokaust svi stanu, sva auto na cesti stanu, u znak sjecanja. Sto nema kod nas nesto tako, ako ne u Srbiji onda bar u Republici Srpskoj?
Velimir Nestorovic
Licno sam MS Ekoloskog inzinjerstva i zastite na radu ali sam poreklom IIIgeneracija Loceva izstarog Djerdapa. Secam se retkih prigusenih prica svojih roditelja koji su za vreme zarobljenistva radili na slepovima sa Svapskim cuvarima i onoga cega su se nagledali na Savi povise Obrenovca.Svakog jutra su cakljama odguravali na desetine oskrnavljenih leseva sa cinicnim natpisima usijanom zicom na daskama Posle rata moj otac je postao prvi kapetan ali nikada nije hteo da idu u Savu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља