Србија данас располаже са 13,1 милијардом евра девизних резерви, од чега 14 одсто чини злато, 35,4 тоне, изјавила је данас гувернерка Народне банке Србије (НБС) Јоргованка Табаковић.

„Девизне резерве су двоструко увећане у односу на 2018. годину. После куповине у 2019. години и у овој кризној години, у договору са Владом Србије, настављамо да увећавамо девизне резерве најстабилнијим делом, односно златом”, казала је она током онлајн Београдског економског форума.

Табаковић је навела и да је од почетка године, са првом декадом новембра, у Србију дошло 2,08 милијарди евра бруто, страних директних инвестиција, од чега је 1,99 милијарди евра нето, без реинвестиране добити.

„Надам се да ће се наша пројекција од 2,3 милијарде евра директиних страних инвестиција у овој години остварити”, рекла је гувернерка НБС.

Она је навела да НБС прати ситуацију, као и потребе грађана и привреде, те да је спремна да реагује у свом домену, без угрожавања ценовне и финансијске стабилности.

Према њеним речима, циљеви НБС су стабилност цена, финансијског система и подршка спровођењу економске политике Владе у складу са принципима тржишне економије, те да централна банка може да предузме све што је неопходно да се постигнута стабилност очува и траје.

Стабилност, како је казала Табаковић, осећају грађани, привреда, а препознају је и инвеститори.

„Јуче је Србија, упркос кризним временима, постигла најбоље услове које је држава икада постигла за финансирање у доларима. Нова цена финансирања Србије је 1,066 процената”, рекла је она и додала да је сваки излазак на међународно тржиште провера поверења инвеститора у одрживост макроекономске стабилности земље, јавља Бета.

Подсетила је да је Србија јуче на међународном финансијском тржишту емитовала десетогодишњу еврообвезницу у износу од 1,2 милијарде америчких долара, по купонској стопи од 2,125 процената и стопи приноса од 2,35 одсто, што су до сада најниже каматне стопе, односно најбољи услови које је постигла за финансирање у доларима.

Истакла је да је тражња за српским обвезницама била више него пет пута већа од понуде.

„Износила је шест милијарди, а интересовање за улагање у Србију показало је више од 200 угледних инвеститора из целог света”, казала је Табаковић.

Прецизирала је да ће највећи део обезбеђених срестава бити искоришћен за превремену отплату преосталог дуга из 2011. године, када се Србија путем доларских еврообвезница задужила по стопи приноса од 7,5 одсто.

„Србија би, да није било пандемије, већ имала инвестициони рејтинг”, додала је Табаковић.

Додала је да је у кризној години у Србији расла и девизна штедња четири одсто, као и да динарска штедња расте у просеку око 25 одсто годишње и достиже износ већи од 91 милијарде динара.

Од почетка године инфлација је остала на ниском нивоу. У просеку 1,6 одсто и у наредном периоду очуваће ја на ниском, стабилном нивоу.

Подсетила је и да је од почетка пандемије НБС референтну каматну стопу смањивала три пута за укупно 100 базних поена са 2,25 одсто на 1,25 одсто и то је најнижи ново у режиму циљане инфлације.