понедељак, 18.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 24.11.2020. у 13:59

Недостају борци за правду попут Димитрија Туцовића

Димитрије Туцовић (Фото Википедија)

Када се у херојској епопеји српске војске и народа у јеку Колубарске битке новембра 1914. године одлучивало о судбини Србије и о њеном опстанку, сви Срби су стали уз војводу Мишића и били као један у пружању отпора Поћорековој аустроугарској армади. Прорадили су српски инат, непоколебљивост и вера у одбрану слободе и части отаџбине. Чак је и чувени критичар империјалистичког рата Димитрије Туцовић схватио у каквој је опасности његова домовина и одазвао се војној обавези да брани своју земљу од суровог агресора. Тај чувени антимилитариста, који је гласао против ратних кредита, који је критиковао проратно расположење политике социјалдемократских партија држава западне Европе, и који је био борац за социјалну правду, схватио је своју патриотску дужност – домовина се брани без оклевања.

Борио се против политике обезвређивања и смањивања надница (плата радника), против увођења шеснаесточасовног радног дана без права на дневни и недељни одмор, боловања и годишњи одмор. Борио се против експлоатације деце као најамних радника, против лоших нехигијенских услова у којима радници раде у фабрикама. Једном речју, борио се за широке интересе радника и сељака, да имају пристојне плате од којих ће моћи да осигурају егзистенцију својих породица. Борио се против корупције у управи и судству и злоупотребе службеног положаја од појединих представника власти, као и против нетолерантног понашања и учења која су била добра подлога за развој и појаву тзв. коров идеологија (милитаризам, расизам, фашизам, тоталитаризам, олигархија...), које „красе” дискриминација, холокауст, експлоатација и шовинизам. Зато је о српској буржоазији, као и неким њеним представницима, говорио да је експлоататорска и експанзионистичка у смислу грабежи за влашћу и профитом.

Погинуо је 20. 11. 1914. године у Колубарској битки, на десној обали реке Колубаре, у околини Лајковца, где су се водиле тешке борбе. Његове последње речи говоре о његовом патриотизму (родољубљу), тј. мотиву да брани отаџбину до последњег даха. Написао их је у писму своме оцу, уочи погибије. „Нећу ни сада, као што нисам никада, ни помишљати да себе склањам од судбине која прети целом нашем народу”.

Данас нам недостају такви правдољубиви људи, и борци за социјалну правду и егзистенцију народа, хумани и истинољубиви, јер без њих не може да се мења свет набоље.

Миомир Гарашанин,
Београд                                                            .

 

 

Коментари12
1a198
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zoran
ovo je izvrtanje cinjenica. Dimitrije Tucovic je otisao u prve redove na front jer je dobio takav poziv. Takav poziv je dobio zbog svojih stavovova i svojih pisanja. Knjigu Srbija i ARbanija - jedan prilog zavojevackoj politici srpske burzoazije koju ovde neki pominju a da je verovatno nisu ni procitali jasno govori sta su vlast i Pašić radili da bi se dokopali luke Drač. Zašto plujete po mrtvom D.T kad je on ovu knjigu napisao pre prvog svetskog rata (1914)? Poslat je u 1 redove zbog te knjige
Dusan T
"борио се за широке интересе радника и сељака" Da autor izvini, ali ovo je kontradikcija. Seljak je, od radnickog pokreta, definisan kao sitni posednik i klasni neprijatelj. Njihovi interesi su direktno konfrontirani. Ti klasni neprijatelji, u Srbij takodje zvani domacini, stvarali su drzavu od 1804. na ovamo. Onda su je se dokopali radnici, i evo nas gde smo. Usput, znate li kako su nastali radnici? Od seljaka bezzemljasa. A kako je seljak postao bezzemljas? Od preteranog rada i truda nije.
Dušan Nešić
U razvijenim državama poljoprivreda i prerađivačka idustrija proizoda su do 20% nacionalnog dohotka ali je strateška. Radnike je napravila Industrijska revolucija bez koje nije bilo napretka a za koju je Srbija sticanjem istorijskih događaja zakasnila pa i sada zbog toga zaostaje ! Većinski agrarne zemlje su po definiciji ekonomski zaostale!
Vladislav Marjanovic
Neosporno, Srbiji, ali i svetu, nedostaju borci za socijalnu pravdu i humanizaciju ljudskog drustva sa obrazovanoscu i kritickim duhom jednog Dimitrija Tucovica. Naravno, ostaje otvoreno pitanje sta je motivisalo Tucovica da glasa protiv ratnih kredita i da ujedno odlazi u ratove, da pada za Srbiju i da kritikuje njenu represiju na Kosovu. Pokojni istoricar Radovan Samardzic je smatrao da je Tucovic bio austrougarski agent. Mozda je, kao braca Ribnikar, pao na frontu ili bio "uklonjen".
Beogradjanin - Schwabenländle
@ Vladislav Marjanovic´, само о Вашој првој реченици: да ли је Вама познато зашто се Аустрија, Данска, Финска, Немачка, Низоземска, Норвешка, Шведска, зову социјалне државе ?
Дан
Интересантно да већина бораца за социјалну правду дође у сукоб са онима који се сматрају српским патриотама ! Сукоб социјалне правде и деснице!
Драган П.
Интересантно је да се доста оних који се декларативно боре за социјалну правду, истовремено боре и против интереса сопственог народа, јер они су левичари, социјалисти и комунисти, а комунизам је интернационалистичка идеологија супротстављена национализму. У извесној мери то је био случај и са Туцовићем. На крају је херојски погинуо у Колубарској бици, чиме се опрао за оно што је пре тога писао.
софи
Повезали сте неспојиво. Изнео сам чињенице, а оне су тврдоглава ствар. Боље се питајте зашто су неке чињенице прикриване.
софи
Позната је његова класна борба. Мање је познат његов став о Србима као завојевачима Косова! Треба читати, то увек сугеришем. Један сам од ретких који се противио да се главна улица у Ужицу назове његовим именом.
zoran
Zasto? Nije stav o Srbima kao zavojevacima Kosova vec o srpskoj vlasti koja je unistila dobre odnose sa arabanasima radi politike da dobije izlaz na more tj luku Drac. Da li bi se bolje osecao da se ulica zove Penezica Krcuna, Aleksandra Rankovica i sl.? D.T. zbog svog pisanja poslat u prve redove a zbog svoje casti nije bezao nego je prihvatio ono sto mu je sledilo. isto je prosao i Živojin Pavlović Ždrebe 1941 zbog svoje knjige Bilans sovjetskog termidora 1940. samo sto njega ubise u Užicu
Radmila Mišić
Pre nekoliko godina je "država" Kosovo izdalla knjigu o odnosima Srba i Albanaca kroz istoriju i na počasnom prvom mestu je članak o masovnom streljanju civila na Kosmetu iz Tucovićevog partijskog lista. Napisan je u stilu svedoka iz Haga: nisam ja ovo video ali su došli neki ljudi koji su rekli da su im neki iz susednog sela rekli da su videli...A borba za radnička prava 1900. je bila borba za prava manje od 10% stanovništva-nema radničke klase ali se borimo za njena prava.
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља