На таласу нових домаћих серија које су запљуснуле екране, на ред је стигла и савремена урбана драма-комедија. Реч је о нетом завршених десет епизода остварења „Мама и тата се играју рата”, чији је главни глумац, креатор пројекта, продуцент, ко-сценариста и редитељ првих пет епизода Гордан Кичић. Заправо, тих првих пет епизода су снимљене за потребе филма „Реална прича” а преосталих пет, које је режирао Владимир Тагић, се не наслањају на филм.
Јадранка (Нина Јанковић) и Вељко (Гордан Кичић) су брачни пар на прагу четрдесетих. Живе у лепом стану, он је глумац, она пејсажни архитекта. Њихова петогодишња ћерка Вида је, из протеста због атмосфере која влада у кући, престала да говори. На почетку серије видимо Видине родитеље код дечијег психолога где у разговору Јадранка каже „Свађамо се” а Вељко је исправља „Свађали смо се”… Из ове симпатичне серије нисмо могли да схватимо праву суштину њихових поремећених односа, сем што очигледно као и већина људи у савременом свету имају проблем у комуникацији који коначно доводи и до развода брака. Вељко је експлозиван, живчан, вечити бунџија, нервозан кад нема улогу и још нервознији када је добије али веома брижан и стрпљив отац и веран супруг. Сцене у којима он разговора са ћерком и забавља је измишљајући своја бивша занимања су изузетно занимљиве и емотивне.
Без сваке сумње, звезда серије је мала Лена Лазовић, која сјајно игра улогу Виде, девојчице која и кад проговори не прича много али јој је свака реч на месту. Веома добре роле у овој серији одиграо је и Бранимир Брстина, који глуми Вељковог оца Жарета, одмереног, искреног, нежног према унуци и критичног према сину. Ништа мање занимљива није ни креација Војина Ћетковића, који игра адвоката-шмекера. Нина Јанковић је имала тежак задатак да покуша да одбрани лик Јадранке, амбициозне пословне жене која је често љута на мужа али и на колеге, родитеље… Она после развода налази новог партнера, Дејана (игра га Милутин Милошевић), са којим остаје у другом стању али ипак проводи једну страствену ноћ са бившим мужем. Сутрадан као да су заменили улоге. Она се понаша као мушкарац који то приписује тренутној слабости, а за Вељка је то сигуран знак да ће се помирити, поново бити срећна породица и да ће кренути са њим на снимање серије на Камчатку. И док је Вељко српска верзија остарелог Дениса Напасти, Јадранку је тешко сврстати или чак и разумети.
У првим епизодама бесомучно се псовало, што је непримерено породичној серији која се емитује на Јавном сервису од 20 часова и у којој девојчица има једну од главних улога. Свако претеривање у „масним” псовкама је знак немоћи у стварању дијалошке форме. Јер тешко је замислити да се вулгарности изговарају у „Мућкама”, „Пријатељима”, „Тесној кожи” и „Жикиној династији”.. а њихове реплике трају деценијама.
