ХАГ/БЕОГРАД – Тужиоци суда за злочине ОВК затражили су да суђење бившем заповеднику ОВК Хашиму Тачију и тројици саоптужених за злочине на Косову и у Албанији почне идућег лета, а „најкасније у септембру 2021”.У данас објављеном поднеску претпроцесном судији Николи Гијуу, главни тужилац Џек Смит захтевао је да суд одбаци као неоснован захтев одбране оптужених да суђење не почне пре јуна 2022. или чак до јануара 2023.
Тужилац је нагласио да се противи дугом одлагању процеса, између осталог, и „зато што једноставно није у питању да ће сведоци бити под озбиљним ризиком од притисака и застрашивања током тог периода”.
Дуго одлагање суђења, упозорио је Смит, „могло би учинити немогућим да правда уопште буде задовољена”, преноси Бета.
Заједно са Тачијем, за злочине над Албанцима, Србима и Ромима у 34 нелегална притвора ОВК на Косову и у Албанији, од марта 1998. до септембра 1999, опужени су тадашњи чланови Главног штаба те паравојске Кадри Весељи, Реџеп Сељими и Јакуп Краснићи.
„Значајно одлагање које тражи одбрана, нити је оправдано, нити је у интересу брзог процеса или права која сведоци и жртве у овом предмету имају по закону”, нагласио је главни тужилац.
По Смиту, одбрана, на недавној статусној конференцији, није доказима поткрепила захтев за дуго одлагање, „било до јуна 2022, било до јануара 2023,” а од помоћи није био ни „често емотиван и непотребно личан говор који су браниоци употребили када су га постављали”.
Тужилаштво тврди и да браниоци - нарочито Весељијев заступник Бен Емерсон, који је то учинио изричито - захтев за неоправдано дуго одлагање суђења користе као средство да издејствују привремено ослобађање Тачија и саоптужених до почетка процеса.
„Зато је, од почетка, оправдано са значајним скептицизмом прићи тврдњи одбране да су јој потребне скоро две године да се припреми за суђење. Постоји сумња да би ... одбрана изненада нашла начин да се много брже припреми, ако би суд одлучио да оптуженима продужи притвор до суђења, као што тражимо”, подвукао је тужилац Смит.
Подсећајући да је тужилаштво спроводило истрагу на Косову „у атмосфери која је често била непријатељска ... суочено са отпором и активним напорима да се истрага поткопа”, главни тужилац сугерисао је да ће браниоци на Косову бити прихваћени на потпуно супротан начин и да им, стога, неће за истрагу бити потребно време које траже од суда.
Оптужени су, по Смиту, „месецима” били свесни да су под сумњом, а Тачи и Весељи су од јуна знали да је против њих поднет предлог оптужнице.
„Постоје докази да је бар један од оптужених активно пратио истражне активности тужилаштва”, тврди главни тужилац.
Као доказ да је одбрана оптужених већ припремљена, Смит је навео чињеницу да је Весељијев адвокат Емерсон - који је најгласнији заговорник одлагања суђења - на статусној конференцији 18. новембра без потешкоћа изложио основе на којима ће бранити свог клијента.
„Исто тако, Тачи је током разговора са тужилаштвом порекао било какву одговорност за злочине које су починили припадници ОВК, тврдећи више пута да ни у једном тренутку 1998-99. ни он, ни било који члан Главног штаба нису имали било каква овлашћења над ОВК”, назначио је главни тужилац.
Тачи (52), Весељи (53), Сељими (49) и Краснићи (69) негирали су кривицу и када су од 9. до 11. новембра били први пут изведени пред судију Гијуа у Хагу.
Осим Краснићија, који је на Косову ухапшен 4. новембра, сви оптужени су се 5. новембра у Приштини добровољно предали суду, пошто су им службеници хашког тужилаштва ставили до знања да ће, у супротном, бити ухапшени.
Оптужница Тачија и остале у 10 тачака терети за прогон на политичкој и етничкој основи, затварање, незаконито хапшење и притварање, друге нехумане поступке, окрутно поступање, мучење (две тачке) и убиства (две тачке).
Та кривична дела квалификована су, у шест тачака, као злочини против човечности, а у четири тачке, као ратни злочини.
Ти злочини почињени су над најмање 407 заробљеника ОВК, од којих је бар 98 било убијено.
