Пандемија вируса корона, којом је до сада заражено преко 58 милиона људи у свету и од кога је умрло преко 1,4 милиона, драматично је променила живот и свакодневицу људи на планети. И док су већински напори свих држава света већ годину дана усмерени на сузбијање пандемије, питање заштите менталног здравља људи остаје у другом плану.

Иако су, према препорукама Светске здравствене организације, социјално дистанцирање и обавезан карантин неопходни за очување физичког здравља, искуства из претходних пандемија светских размера показују да управо ове мере могу имати далекосежне последице по ментално здравље.

Све су то разлози због којих ће највећи број истраживања на овогодишњем 68. Конгресу психолога Србије бити посвећен утицају пандемије вируса корона на ментално здравље становништва. Како у разговору за наш лист истиче Марина Надејин, председница извршног одбора конгреса Друштва психолога Србије, који ће ове године бити одржан 27. и 28. новембра у онлајн формату, неочекивана појава короне изазвала је колективни психо-социјални стрес и променила уобичајени начин функционисања личног и породичног живота већине људи на свету.

– Ово је прва глобална криза савременог доба – чак ни два светска рата нису захватили толики број земаља као пандемија ковида 19. Пошто је реч о биолошкој опасности, одлучивање о мерама контроле и сузбијања пандемије препуштено је здравственим стручњацима – епидемиолозима, вирусолозима, инфектолозима и другим лекарима. И у нашој земљи је, као и у већини других земаља, усвојен политички и општи друштвени консензус да је најбоље препустити струци да доноси одлуке о процени ризика и да предлаже мере у вези са ширењем вируса и праћењем болести. Колико је то било оправдано, да ли су све предлагане мере биле адекватне и какве су социјално-психолошке последице наступиле на индивидуалном и колективном плану, откриће нам аутори истраживања на овом конгресу психолога – најављује наша саговорница.

Резултати истраживања групе психолога са катедре за психологију Факултета за правне и пословне студије „Др Лазар Вркатић” у Новом Саду под називом „Субјективно благостање у време пандемије ковид 19” показали су да страх од смрти није био у великој мери присутан, упркос озбиљности глобалне ситуације са пандемијом – чак је временом и додатно опадао.

Студија под називом „Резилијеност у контексту пандемије ковид 19” које је спровео тим Одсека за психологију Филозофског факултета у Новом Саду, у периоду од априла до јуна, на узорку од 5.800 испитаника, показало је да су људи теже излазили на крај са потребом да реорганизују свакодневни живот него са претњом од вируса. Недостатак социјалних контаката, ограничено кретање или неизвесност у погледу будућности су фактори који су највише допринели нарушеном квалитету живота – испитаници су показали виши степен оптимизма кад је реч о вероватноћа да ће се заразити. Очекивано, у највећем стресу су биле оне особе које су биле економски најугроженије и које су због година биле привремено изоловане у својим кућама. Аутори ове студије су констатовали да су на почетку пандемије људи били збуњени и уплашени, али су се временом адаптирали на ситуацију.