Највеће жртве кризе изазване пандемијом ковида 19 јесу сезонски и радници ангажовани на привременим и повременим пословима, али и запослени на одређено време, показују најновији европски статистички извештаји. Да је таква ситуација у тоталу пресликана и на Србију, сагласни су и овдашњи синдикални представници, који тврде да је у овој групи радника досад без посла остало безмало 200.000 људи. Послодавцима је све теже да се изборе са околностима у којима су се нашли због кризе, а најновији проблем је и мањак радне снаге, посебно у фабрикама. Разлог – све већи број заражених радника, што последично доводи до још већег проблема за послодавце, а то је ко ће надаље да обавља посао.

Ни радницима који нису на боловању ових дана није лако, јер самим тим и они имају више посла, а плате им остају непромењене.

Ранка Савић, председница Асоцијације слободних и независних синдиката (АСНС), открива да на адресу синдиката који предводи ових дана све више пристижу жалбе радника на ту тему.

– Проблем је мањак радне снаге у фабрикама због све већег заражавања грађана, што доводи до значајног одсуствовања са посла. Послодавци су принуђени да приступају прерасподели радног времена, јер мањак радника директно угрожава процесе производње која се не може нормално организовати. То значи да они који се нису разболели и раде аутоматски имају више посла, јер су им колеге масовно на боловањима. Више не раде у осмочасовним сменама, већ по 12 сати, после чега им по закону следују два слободна дана. То се, нажалост, у пракси често крши, па предах траје дан, а не два дана, јер нема довољно радне снаге – открива Савићева.

Додатан проблем је и примена недавно измењеног Закона о заштити становништва од заразних болести који је увео и категорију ограничења кретања грађана, односно карантин у кућним условима. Председница АСНС додаје да се та одредба закона не поштује, а у прилог томе истиче све чешће жалбе радника на послодавце који им, иако су били у контакту са оболелим од ковида 19, траже да раде уколико немају симптоме, јер ионако кубуре са радном снагом.

– Послодавци тако крше закон, а често ни сами радници који имају плате мање од просечних не пријављују да су били у контакту са зараженима, јер не желе да остану у карантину у кућним условима пошто им се на тај начин одбија 35 одсто од плате. На то гледају као на принудно боловање – истиче Савићева.

Да ипак постоје власници предузећа који поштују правила и труде се да на различите начине задрже раднике који им највише значе, то јест оне који су квалификовани за рад, сматра и Драгољуб Рајић, из Мреже за пословну подршку.

– Иако се суочавају са смањеним приходима, предузећа из производног сектора неретко се труде да сачувају искусне, квалитетне и стручне раднике, јер ће им после бити тешко да такве нађу на тржишту рада – истиче он, а то потврђује и Ранка Савић.

– Мноштво је примера да се послодавци боре да сачувају раднике који су обученији, па је, логично, и најмање отпуштања међу таквим профилима радника. Данас су на удару флексибилни облици рада, то јест радници са уговорима на одређено време или ангажовани на привременим пословима – додаје она, прогнозирајући да ће последице пандемије почети да се сагледавају тек од јануара 2021.

Али, ни тада радници из ове групе неће ући у укупну цифру оних који су изгубили посао, јер ће и даље бити невидљиви за цео систем.