Зашто је обичан човек изгубио интересовање за домаћи фудбал? Зашто нам одавно стадиони више нису пуни као некада, посебно када игра национални тим? Одговор на то главно питање, око којег се увек врти главна мисао у фудбалу, врло је једноставан. Више не постижемо добре резултате, у фудбалу је све више нагомиланих проблема који нам годинама, да не кажемо деценијама, стоје као омча око врата. И док се готово читав фудбалски свет на време прегруписао у колону где се траже јасни и одважни потези, често и оштри резови, зарад боље сутрашњице, ми смо остали да тапкамо у месту. И не само да смо остали да тапкамо, већ смо полако почели да се враћамо уназад....
Овдашња фудбалска јавност са нестрпљењем очекује ставове Извршног одбора Фудбалског савеза Србије, који ће несумњиво бити смерница пред будућу Скупштину која би требало да се одржи, како је и планирано, 20. децембра у кући фудбала у Старој Пазови. И уместо обећања које су дали са Теразија да ће се седница Извршног одбора одржати 25. новембра, то јесте данас, добили смо информацију да се седница ИО ФСС-а одлаже за четвртак у 14 часова? Да ли је то главнокомандујући нашег фудбала са својим сарадницима одлучио да дају дан више селектору и спортском директору како би припремили своје извештаје, а да после изгласају неповерење и Тумбаковићу и Матијашевићу само да би сачували своје фотеље?
За ове три и по године откако је устоличен за председника Савеза нашег најпопуларнијег спорта Славиша Кокеза је углавном највише радио на рашчлањавању своје владе. Доводио је и мање образоване фудбалске кадрове, па и оне који су просто залутали у фудбал. Али, највише оне што су га погрешно саветовали и због којих ће кад-тад морати да полаже рачун за дебакл против Шкота, за бламажу са Украјинцима у Кијеву, за потцењивање оних људи који су српском фудбалу доносили само славу.
Може Тумбаковић да пише и докторску дисертацију и да у свом извештају набраја многобројне проблеме који су га пратиле од постављења на садашњу дужност. Али, морао би поред свега да пружи одговор на најважније питање: Зашто нас и даље нема у европској елити? Исто се односи и на Владимира Матијашевића, који је са добром намером дошао у Савез да помогне. Али, изгледа да је на том путу наишао на спотицање, чак и од оних људи у које је највише веровао.
Често се питамо какав је то селектор или човек потребан нашим фудбалерима? Дефинитивно, тренер са великим ауторитетом, попут Антића и Муслина. Уосталом, они су успели оно што многима није.
– Тумбаковић ми је драг као човек, али истина је да су резултати наше репрезентације слаби. Сам податак да нас нема пуне две деценије на шампионатима Европе говори да хитно мора нешто да се мења. Потребан нам је тренер са пуним ауторитетом, неко ко ће моћи играчима да каже све у лице а да притом не страхује од последица. Фудбалска организација такође мора хитно да осмисли бољи систем рада и функционисања, да направи дугорочан план кога ће се строго придржавати, а не да се и даље ради као сада, од данас до сутра. Такав начин рада и размишљања више нигде не пролази – каже нам неименовани члан Извршног одбора пред састанак у Старој Пазови.
Члан овог тела је такође за хитне промене, као и то да се убудуће више никоме не сме гледати кроз прсте. Ма ко он био и ко год да га је довео...
– Ако се сада не спроведу одређене велике промене, које су нам неопходне ради бољег сутра, онда се бојим да се то никада неће десити. Једноставно, све је поремећено. Играчи који долазе у репрезентацију више немају однос према националном тиму какав су имали играчи у прошлости. Баш ме занима какав ће извештај да поднесе селектор – каже члан ИО ФСС-а за наш лист.
Како сазнајемо, актуелно руководство, које сноси највећу кривицу за катастрофално стање у фудбалу, увелико размишља и о Тумбаковићевом наследнику. У гро плану њихове комбинаторике су Милојевић, Јокановић, Михајловић... Остало је још само да они прихвате изазов!? Али, шта ћемо са онима који се највише питају, онима који су тренерима давали цедуљице са именима играча који могу, а који не, да играју у тиму. Шта ћемо са економима из Савеза који су уплаћивали спортске тикете и кладили се у туђе име... Шта ћемо са младом, омладинском и кадетском репрезентацијом које су све слабије рангиране.
Све док истини не погледамо у очи, и свако од нас не призна кривицу, нема нам напретка ни педаљ. Ово је време за фудбалске промене, свидело се то некоме или не, јер свако одлагање може бити чак и погубније од постојећег ионако лошег стања у српском фудбалу. Уосталом, зашто би некоме сметало оно што је пре неки дан јавно изрекао Немања Видић, или оно што ће тек рећи Немања Матић. А они нису макар ко, већ играчи са огромним фудбалским ауторитетом. Не овде у Србији, већ тамо у далеко озбиљнијем фудбалском свету, где се цене и поштују праве фудбалске вредности...
