Два и по месеца пошто је од града купила део палате „Београђанка” компанија „Марера пропертиз” започела је обнову простора између петог и 23. спрата тог здања у Масариковој улици. Завршетак радова планиран је за крај следеће године, а у реконструкцију око 20.000 квадратних метара канцеларијског простора нови власник уложиће више од осам милиона евра, наводи се у саопштењу „Марере пропертиз”. То је уосталом и била обавеза ове компаније као купца: да у року од три године изведе грађевинске и занатске радове на адаптацији и реконструкцији објекта у вредности која не може бити нижа од осам милиона евра. Осим тога, град је као један од услова у огласу поставио да не може да се мења намена куле, имајући у виду да Палата „Београд” ужива статус претходне заштите, што значи да не би смела да се руши нити скрнави.

И у овом послу „Марера” остаје верна тиму „Remorker Architects” који је потписао пројекте бројних других реконструкција широм града.

На здању ће бити замењени стаклени делови на фасади и све инсталације, главни улаз биће обновљен, лифтови модернизовани, природна вентилација унапређена, а планирано је увођење паметног система за управљање зградама који ће побољшати енергетску ефикасност зграде. Обнова ће функционисати фазно и биће организована тако да не доводи у питање ни функционисање саобраћаја, наводи се у саопштењу.

– Поносни смо на архитектонски дизајн који ће истаћи универзалност и свевременост старог решења архитекте Бранка Пешића, и то кроз модерну обраду, најквалитетније материјале и нову енергију просторног концепта. У оквиру пројекта биће постављене тзв. зелене оазе на терасама у оквиру петог и шестог спрата, што представља иновацију на домаћем тржишту комерцијалних некретнина. Осим изузетно атрактивног изгледа и додатне вредности за закупце, зелене оазе су доказ наше посвећености одрживим и еколошким пројектима – истакла је Милана Срећков, директорка „Марере пропертиз”, и додала да је засад издато више од 60 одсто простора.

Град је „Београђанку” продао из другог покушаја, почетком септембра, по почетној цени од 16,5 милиона евра кћерки фирми „Марере” која је била једини понуђач. Тај износ био је за 20 одсто мањи од првобитне вредности из јула ове године (20,6 милиона евра) када је град први пут огласио продају Палате „Београд”, али тада није било заинтересованих купаца.

Град се одлучио да прода део здања у његовом власништву јер, како су тврдили челни људи Београда, не може да га обнови, а са тим пословним простором је на име пореза на имовину на великом губитку. Исто образложење имао је и када је тражио купца за Сава центар, а противници продаје оба објекта сматрали су да су они отуђени будзашто.

Пословна зграда од 101 метра грађена је између 1969. и 1974. као први облакодер у центру града, између Славије и Теразија. Заслугу што је некадашњи главни град Југославије добио највишу зграду у којој је пројектован први видиковац са рестораном заслужан је и Бранко Пешић, тадашњи градоначелник Београда. Он је повељу о изградњи највеће пословно-робне зграде положио у њене темеље 29. марта 1969. године.