Током овогодишњих археолошких истраживања Виминацијума – а дошло се летос до важних налаза ретких оловних саркофага из периода од 2. до. 4. века и сребрног замотуљка у једном од њих са текстом на старогрчком у девет редова – откривен је и Принципијум легијског војног логора. Остаци грађевине су најпре лоцирани уз помоћ савремених технологија, георадара и магнетометра, и тако је потврђена његова локација и оријентација архитектонских елемената, а сада су ископавања потврдила да је реч о седишту Седме Клаудијеве легије, каже за наш лист Миомир Кораћ, директор Археолошког института у Београду.

У објекту који је према иницијалним ископавањима и резултатима снимања димензија од најмање 70 пута 50 метара (укупне површине преко 3500 метара квадратних, од којих је у овом тренутку истражено око 800) налазе се канцеларије официра, оружарнице, светилиште у коме се чувала легијска благајна из које су исплаћиване плате, као и просторија у којој су чуване заставе и инсигније – симболи легије, оно што је најсветије и најважније римском легионару, објашњава Кораћ.

Детектовано је више од 40 просторија које су смештене у унутрашњем простору са наведеним функцијама, а цео концепт овог монументалног објекта је био сличан форуму у градовима. Принципији – централни објекат у сваком легијском логору и један од највећих, који се смешта по правилу у средишњем делу утврђења непосредно уз раскрсницу две главне улице – у другим легијским логорима у римском царству истражени су само у мањим деловима и истраживачима се по први пут указује прилика да га сагледају у целости, истиче Кораћ и наводи да се грађевина састоји из већег централног дворишта са перистилом, иза којег се налазио и пространи затворени простор где је смештена базилика и попречна сала која је подељена на бродове. И перистил и поментути затворени простор окружен је колонадама стубова, а за сада их је пронађено неколико, потом и објекат за водоснабдевање, где је била фонтана до које је вода доведена оловним цевима унутрашњег пречника око 5 центиметара, као и систем подног и зидног грејања.

„Оно што је одмах видљиво то је монументалност и добра очуваност зидова који недмосмислено указују на вишеспратност објекта. У овом тренутку истражено је у целости или делимично осам просторија које се све налазе у источном делу објекта, као и део централног форума са делом перистила и део базилике са једним од трибунала на источној страни. Од ових осам просторија три су мање стандардне правоугаоне форме са излазом на перистил. Једна од просторија је знатно већих димензија и поплочана је малим декоративним подним плочицама у виду лептира или пешчаног сата. У овој просторији констатовани су и остаци зидне декорације у виду црвених и белих поља, бордура и елементима представа (ради се о флоралним мотивима) које на жалост због слабе очуваности не можемо у потпуности да интерпретирамо. На деловима очуваних малтерних површина констатовани су трагови слова од којих је за сада могуће издвојити само два – ИМ”, објашњава Кораћ.

У једној од просторија након уклањања кровног шута пронађено је и више комада оружја и оштећене војне опреме. Ту је нађена и остава од 120 примерака сребрног новца (денари и антонинијани) међу којима доминирају примерци војних царева 3. века, пре свега Галијена, Клаудија другог и Аурелијана. Ове оставе спадају у класичне оставе у којима се чува традиционално квалитетан сребрни новац током економске кризе у комбинацији са инфлаторним новцем насталим смањивањем процента сребра у кованим примерцима појединих царева. Просторије сличног састава проналажене су и у другим легијским логорима широм царства али с обзиром на њихову малу бројност сматрају се ретком и врло специфичном врстом налаза.