субота, 16.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 25.11.2020. у 18:56

Јупитер и Сатурн у положају који није виђен од средњег века

(Фото Пиксабеј)

Када Сунце буде зашло 21. децембра, на дан зимске краткодневице, људи који буду погледали у небо имаће прилику да виде Јупитер и Сатурн ближе један другоме него што их је ико ко је данас жив могао видети.

Биће то први пут да се такав призор појави после готово 800 година, јавио је „Индипендент” преноси Танјуг .

Поравњање путања ове две планете јако се ретко догађају, једном на сваких 20 година, али ова коњукција је изузетно ретка јер ће планете изгледати веома блиске једна другој, навео је у саопштењу астроном Патрик Хартиган са Универзитета Рајс.

Такав призор последњи пут је био видљив са Земље на ноћном небу 4. марта 1226. године, навео је он.

Приближавање две планете траје још од лета.

Када буде достигао врхунац, између 16. децембра и Божића по грегоријанском календару, размак између њих ће бити мањи од ширине пуног Месеца.

Током вечери 21. децембра они ће изгледати као једна дупла планета, одвојена једна од друге само за петину пречника пуног Месеца, рекао је професор Хартиган.

Сви који буду пропустили ову астрономску појаву, имаће прилику да је виде 2080. године.

После тога, неће бити друге прилике до после 2400. године.

Коментари7
80148
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Миљуш
Почетком 17. в., чувени звездар Јохан Кеплер је израчунао да је управо оваква конјункција Јупитера и Сатурна у Рибама у децембру 7 г. пне, представљала тзв Витлејемску звезду. И данас је то једна од хипотеза, премда мало вероватна. Највероватније да је Витлејемска звезда била Супернова коју бележе кинеске и корејске хронике.
Рђосав
- ено га ноћас Марс поред Месеца, сиiа "као луд". А нико га не помиње. А много се писало о њему оне године кад iе био "наiсiаiниiи". Хоћу рећи: овакве информациiе су прилично бескорисне за нас обичне посматраче - треба пропратити сваку конiукциiу планета (сада: Јупитер и Сатурн, у блиском "сусрету" сваких 20 година) и остале атрактивне астрономске прилике. Имамо добру астрономиiу, не морамо да само преносимо овакве вести са страних портала...
Oktoberfest
Када буде достигао врхунац, између 16. децембра и Божића по грегоријанском календару, размак између њих ће бити мањи од ширине пуног Месеца. ... To se odnosi na PRIVIDNU širinu Meseca na nebu, a ne na njegovu apsolutnu širinu izraženu kilometrima! Da se te dve planete približe jedna drugoj na razdaljinu širine Meseca - privukle bi se silom gravitacije, sudarile bi se i nastala bi kosmička katastrofa koja bi zahvatila i Zemlju i njen Mesec. Čovečanstvo to ne bi ni preživelo!
joca
osim recenice ' размак између њих ће бити мањи од ширине пуног Месеца ' nema vaznog podatka koliki ce razmak biti u kilometrima . to sto ce golim okom izgledati kao da stavimo mesec izmedju ne znaci odavde gledano da je razmak tako mali . koliki je taj razmak u km ili mozda astronomskim jedinicama . nisam astronom ali to mi je daleko interesantnije od svakodnevnog brojanja zarazenih ili preminulih od virusa .
Рђосав
- привидни и стварни размак су сасвим различите ствари. Наiмањи стварни размак ове две планете iе реда 650 милиона километара, а привидни размак - како се наводи у тексту - iе реда 10 (или: 8) угловних минута. Две сасвим различите ствари. А с обзиром да се равни њихових орбита не поклапаiу сасвим - не значи да iе наiмање привидно растоiање у исто време и наiмање стварно растоiање. Прилично компликована геометриiа...
zoran stokic
Kako ovakvi nebeski fenomeni mogu biti koristan slučajni "okidač" za pojavu novih naučnika evo samo na dva primera. Jedan student prava Tiho Brahe - plemić (po četiri nasledne linije) – zbog jedne slučajnosti (posmatrao je) - pomračenja sunca 21. 07. 1560. - napustio je dvor i počeo da se bavi astronomijom. Keplera su dva sučajna posmatanja – komete iz 1577. i pomračenje Meseca iz 1580. koje je kao dete posmatrao na majčin nagovor – odvela na put matematičke astronomije....put ka Njuntu!
Pavle
Zorane, svaka vam cast za komentar!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља