субота, 23.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 25.11.2020. у 19:49 С.П.С.

Рециклажом тоне стакла смањује се загађење ваздуха за 20 одсто

()Фото/EPA/REMKO DE WAAL

Количина рециклиране стаклене амбалаже у региону Западног Балкана још увек је далеко од нивоа који прописује Европска унија. Наиме, док чланице ЕУ рециклирају 70 одсто стаклене амбалаже годишње, у Србији та количина износи тек 48 одсто. Разлози за то су непознавање бенефита рециклирања, недовољан број контејнера за одлагање стаклене амбалаже, и посебно то што у Србији и региону не постоје рециклажни погони, те стаклена амбалажа мора да се извози. Ово је велики додатни трошак за оператере амбалажног отпада и, самим тим, неисплатив систем рециклаже. Тако већина коришћене стаклене амбалаже заврши на депонијама или илегалним одлагалиштима, где стаклу треба више од 5.000 година да се распадне.

Како би се омогућили економични ефекти рециклаже стакла, потребно је значајно повећати количине сакупљене стаклене амбалаже. Зато је Немачка организација за међународну сарадњу (ГИЗ), у сарадњи са оператерима амбалажног отпада – компанијама Секопак, Пакомак и Екопак покренула регионални пројекат „Управљање стакленом амбалажом на Западном Балкану”, који се спроводи у Србији, Северној Македонији и Босни и Херцеговини, са НАЛЕД-ом као имплементационим партнером.

Брдо боца спремно на рециклажу у фабрици за прераду стакла у Холандији (Фото/EPA/REMKO DE WAAL)

„Са циљем да се повећа број прикупљене и рециклиране стаклене амбалаже за 20 одсто у одабраним општинама у Србији – Нишу и Сомбору, као и у општинама друге две земље, пројекат ће обезбедити контејнере за рециклажу стакла. Праћење сакупљања стаклене амбалаже обухватиће градско језгро, околна села и угоститељске објекте, а пројекат ће пратити и едукативна кампања намењена свим грађанима и институцијама. По завршетку пројекта биће израђен Водич који ће садржати све податке о оствареним резултатима, а на основну којег би и општине у којима није спроведен пројекат могле да успоставе ефикасан и економски исплатив систем управљања стакленом амбалажом”, објашњава Виолета Белановић Кокир, генерална директорка Секопак-а.

Рециклажа једне тоне стакла штеди око 40 одсто енергије и 50 одсто воде потребне за производњу нове стаклене амбалаже, док се загађење ваздуха смањује за око 20 одсто. Примера ради, рециклажом једне стаклене флаше уштеди се енергија довољна за 25 минута рада компјутеру.

Како би се сви ови бенефити рециклирања стаклене амбалаже остварили у пракси, НАЛЕД ће са партнерима на пројекту анализирати тренутну ситуацију у вези са одговорном рециклажом стакла, а затим идентификовати недостатке које треба решити, у сарадњи са локалним доносиоцима одлука у одабраним пилот општинама. На овај начин, радиће се на постављању темеља за исплатив ланац вредности рециклаже стакла на Западном Балкану, као пресудном кораку за профитабилну кружну економију у региону.

Пројекат се спроводи у оквиру програма развојне сарадње са приватним сектором - девелоППП.де који финансира Немачко Савезно Министарство за економску сарадњу и развој.

Коментари6
457c7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Beogradjanin - Schwabenländle
Сакупљачи стакла ( перја ), пре 20-так година сам гледао једну причу на тв, један човек у Севернорајнској-Вестфалији је остао без посла и започео да скупља боце од пива и лименке од коле и пива. Радио је 7 дана у недељи и док га је снага држала. Онда је схватио да су најбољи извори жел.станице и ног. утакмице. Добио је од клуба ексклузивност, узео неколико помоћника и посао је почео да цвета. Купио је прво велики "моторхоме", нешто касније и кућу. Данас лименка/боца пластика 0.25€, боца пива 8ц
Beogradjanin - Schwabenländle
@ Сима, ја разумем и поштујем Вашу горчину, све сте тачно написали. Ипак од тог времена, од почетка 2.Св. рата је прошло читавих 79 година. ЈУ раније, а сада Србија је добијала далеко највише помоћи баш од те Немачке, од Совјета или данас Руса најмање. Највише радног народа се иселило прво у Немачку, а и сами добро знате да је следећи талас управо био веома велики број оних великих " мрзитеља " УС-Америке због бомбардовања, за УСА и Канаду је отишло најмање 40-50 % свих, псују, али лепо им .
milenko popić- etnoseljak
Na Banovom brdu, siguran sam, postoje samo DVA kontejnera za odlaganje stakla. Prvi, naspram Doma zdravlja na Požeškoj i drugi na ul. Petra Martinovića na, ne znam zašto tako pretenciozno nazvanom, Golf naselju. U ovoj drugoj, kako tvrdi komšiluk, srećom po nas, stanuje dojučerašnji ministar za, kobajagi, zaštitu životne sredine.
Beogradjanin - Schwabenländle
У Немачкој иде 87 % стакленог отпада поново у производњу, у Швајцарској 94 %.
Filip Cosopt
Projekt u suradnji s privatnim sektorom develoPPP.de koji financira Njemačko Savezno Ministarstvo za ekonomsku suradnju i razvoj? Toliko negativnih komentara o Njemačkoj i Kancelarki, a na kraju ništa bez Njemačke.
Сима
У праву си , да није било Нјемачке , не би било ни 2 напада на Србију у форми 2 Светска рата , а не би било ни разбијања Југославија , не би се распала економија Југославије , стаклара у Параћину би радила . Не бисмо морали да узимом кредити код Нјемаца, да би платили Нјемцима , да изваде своје бродове из Дунава , које су потопили ономад 1944, године . У праву си , ништа без Нјемачке

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља