понедељак, 18.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 25.11.2020. у 20:01 Бошко Јакшић

Блискоисточни борац за истину

Покојни Роберт Фиск легенда је којој су се готово пола века дивиле, могуће и завиделе, стотине новинара
Ро­берт Фиск (Фото EPA-EFE/Mick tsikas)

Фиск не би толико дуго чекао да напише текст. Нека ми опрости што тек три  недеље по његовој смрти желим да подсетим на каријеру једног бриљантног новинара са којим сам имао привилегију да понекад сарађујем.

Роберт Фиск. Дугогодишњи извештач лондонског „Тајмса”, а потом „Индипендента”, легенда којој су се готово пола века дивиле, могуће и завиделе, стотине новинара који су се окушавали по Блиском истоку, најопаснијем и најнепредвидљивијем региону света, новинарском рају за оне са довољно адреналина али и знања да проникну у тајне левантске политике.

Упознао сам га давно у Бејруту, где је стигао 1976. и ту провео највећи део живота, мада је силне награде које је добијао чувао у свом ирском дому близу Даблина. Срели смо се за шанком чувеног новинарског уточишта, хотела „Kомодор”, док је папагај Kоко засмејавао госте псујући на десетак језика. Причао је како га је филм Алфреда Хичкока „Страни дописник” инспирисао да постане то што јесте.

Бејрут је био његова база из које су га уредници померали ка ратиштима од Авганистана до Босне. Имао је бриљантан стил иза којег је стајало велико опште образовање, али је име израдио на храбрости да јури за истином, да догађаје пропусти кроз сопствену моралну призму, често супротно ономе што би многи желели.

Почео је каријеру као извештач из Северне Ирске у бурним временима кад је одбијао да званичне извештаје прима здраво за готово. Блиски исток је биo његова највећа љубав. За праћење совјетске инвазије Авганистана 1979. добио је ласкаву награду Међународни репортер године, што је 1994. поновио за извештавање из Босне, а годину дана касније из Алжира.

Био је међу првима који су 1982. ушли у бејрутске избегличке логоре Сабра и Шатила после масакра више од хиљаду људи. „Израелци су посматрали и ништа нису учинили”, написао је у потресном сведочанству, а разумевањем за патње Палестинаца деценијама је иритирао званичнике у Вашингтону и Тел Авиву.

Срели смо се поново у Техерану у време Исламске револуције. Предложио ми је да одемо заједно до светог града Kома како би интервјуисао Мухамеда Садека Халхалија, шиитског свештеника познатог као „судија за вешање”.

Док је Фиск пажљиво водио интервју не би ли хоџатолеслама навео да понови да је „жељан егзекуција”, однекуд се појавише двојица холандских новинара. Фиск им је дозволио да седну и укључе своју „нагру”, магнетофон, али један од њих, онако изнебуха, Халхалију, који је дотле мирно пребирао међу ножним прстима, гурну микрофон под нос: „Да ли сте и даље жељни вешања?”

Човек под белим турбаном без речи устаде и напусти просторију, а Фиск није ни покушавао да задржи бес: „Kо вас је учио новинарству? Знате ли ви шта је интервју? Да ли имате ј...ног појма о овим људима? Неће се он више вратити.”

Халхали се није вратио, а мени је заувек остала лекција да је интервју посебна уметност новинарства.

После тога сам га срео у Аману, у предвечерје Првог заливског рата. Други рат је пропратио снажним критикама Америке и Британије због фабриковања доказа за напад на Ирак. Последњи пут смо се видели у Kаиру у време „арапског пролећа” 2011. Тада је већ био овенчан глобалном славом после серије интервјуа с Осамом бин Ладеном, негде у гудурама Авганистана 1993, 1996. и 1997. Вођа Ал Kаиде добро је знао коме ће дати интервју.

„Били су то потези човека који је деценије провео помажући читаоцима да разумеју свет – и његове неправде – колико год је могао”, написао је „Индипендент” у опроштају од свог најпознатијег новинара.

Коментари7
6e423
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Tasa
Roberta Fiska srela sam u Dubaiu na promociji njegovih knjiga ‘The Great War for Civilisation’ i ‘Pity the Nation’ o libanskom gradjanskom ratu. Tom prilikom Fisk je odrzao predavanje i odgovarao na pitanja posetioca. Bio je veoma kritican u odnosu na americku politiku, cak je uporedio sa rimskom imperijom. Posle predavanja, potpisivao se na knjige, koje smo kupili. Kada je cuo moje ime znao je odakle dolazim i na srpskom napisao posvetu ‘Svi amerikanski novinari su ovce”.
Vladislav Marjanovic
Fisk je recito ukazao na negativne efekte agresivnog intervjuisanja. Na zalost, jos uvek isuvise novinara primenjuje taj metod zaostao iz Herstove skole. Jos gore je kada novinari pretvore intervju u polemiku. Tada uvek dolazi do kurcslusa izmedju njih i ispitanika. Uce li novinari metode intervjuisanja? Uce li o tome da je potrebno postovati licnost ispitanika da bi mogli da od njega dobiju potreban indikativan odgovor? Ili sena fakultetima za novinarstvo uce samo teorije i apstrakcije?
Jovan Masic
Fiskov komentar o ratu u BiH je bio,na pocetku,prilicno negativan po Srbe a kasnije je bio mnogo uravnotezeniji,narocito prema Kosmet-u. Imao sam privilegiju da pocetkom 2000-ih , u Londonu, slusam njegovo predavanje gde je zasenio sve tadasnje "zvezde" politickog novinarstva tog vremena.Impresivna karijera i,nazalost,nedovoljno dug zivotni vek...
Dušan
Njegove tekstove iz Independeta o Bliskom istoku mogu da preopručim, ukoliko želiti shvatiti šta se tamo dešava, mada su bezopasni za politku njegove i američke Vlade. A u starim tekstovima o ratu u BiH je jasno pokazao koje mišljenje ima o nama i svrstao se na jednu stranu. Tu sliku o Srbima često provlači i u svojim tekstovima o Bliskom istoku. Stoga, mislim da je ova Fiskova apologija u Politici, bez objašnjenja njegovih stavova o nama, sramotna. Hvala unaprijed na objavi komentara.
Бранислав Станојловић
Какав "Индепендент" (Независан), какви бакрачи? Гардиан (Борба) број 2!
Dan Dusan Milicevic
Kakav je bio njegov stav o bombardovanj Srbije?
Zoran UK
Iimao je po koju dobru rec za Srbe medjutim to nije proizilazilo iz poznavanja istorije ili Balkana vec je kao Irac poreklom uvek tezio da ima suprotan stav od Britanske vlade - po bilo kom osnovu. Medjutim generalno Irci su nas pak tada poistovecivalji sa Britancima koji su bili njihovi opresori a sebe poistovecivali sa Albancima. Irci su najmnogobrojnija etnicka grupa u Britaniji i vrlo uticajni politici i listom bili protiv nas -tipican je bio poslanik Denis Meksejn Irac rodjen u Britaniji.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља