субота, 16.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 26.11.2020. у 13:32 ​Небојша Ромчевић
СЕЋАЊЕ: проф др ПЕТАР МАРЈАНОВИЋ (1937‒2020)

Прави ауторитет не тражи потврду, хвалоспев или аплауз

Најдрагоценија његова заоставштина су свакако његови студенти. Стотине њих.
Петар Марјановић (Фото приватна архива)

Огромна је вредност онога што професор Марјановић оставља за собом. Био је редовни професор АУНС и ФДУ у Београду. Аутор књига, уџбеника и монографија из области театрологије, историје позоришта и теоријске драматургије. Дугогодишњи уредник часописа „Сцена”, драматург СНП-а у Новом Саду, критичар „Политике”, троструки добитник Стеријине награде за театрологију, Ловоровог венца Позоришног музеја Војводине, Златне плакете за животно дело Удружења универзитетских професора и научника Србије.

Али чак и не говорећи о немерљивом доприносу науци о позоришту, театрографији, драматургији, десетинама књига, уџбеника и монографија, стотинама чланака и критика које су обележиле или дефинисале тренутке у животу нашег позоришта, пресудном утицају на развој Академије уметности у Новом Саду и Факултета драмских уметности у Београду; најдрагоценија његова заоставштина су свакако његови студенти. Стотине њих.

Ненаметљива, али константна, потпуно несебична, пуна поштовања и мудрости, професорова љубав према студентима и млађим колегама, његова топла добродошлица у академски свет, у свет непорецивих етичких норми, обликовала је не само студенте већ и читав наш позоришни свет. Професор од кога научите да морал претходи знању, да сумња претходи разумевању, да хумор претходи победи над недаћама, да је најважије бити у миру са собом, научио вас је свему вредном. Остало је учење и понављање.

Уз професора смо научили да ауторитет произлази из знања, да прави ауторитет не тражи потврду, хвалоспев или аплауз. Њему је било лако да буде велики, јер то није ни покушавао.

Небројени наши заједнички повраци са предавања сада изгледају као оне перипатетичке шетње, пуне одмерених, духовитих и прецизних мисли, све до тренутка док се као тема не би наметнули Љуба, Смиља, Стефан или Дуња; тада, и само тада, његова би скромност коначно полагала оружје пред поносом и љубављу. Седео сам поред срећног човека.

Збогом, драги професоре. Воле вас ваша академска деца.

Коментари3
fac24
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ljusa
Poslednji pozdrav i hvala dragi profesore!
Миодраг Стојковић
Хвалоспев, у нормалним временима је увек био непожељан , и никад није долазио из квалитета. Данас је то ОРУЖЈЕ опстанка , ако није партијски гурана , или слично.
Миодраг Стојковић
Предиван текст за , сад већ давна времена , када су велики били и скромни и узорни , данас, данас можемо да пишемо како је то некад било . Нема тога више , да не измишљамо .

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља