субота, 23.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 26.11.2020. у 20:15 Мирјана Сретеновић
НОВА НОРМАЛНОСТ: ЉУБИЦА АРСИЋ, писац

Учимо се стрпљењу и саосећању

Можда ће прописано физичко удаљавање допринети да се превазиђе такозвана социјална дистанца, суштинско удаљавање и отуђење од сопственог живота
Љубица Арсић (Фото: лична архива)

Многи се слажу да је у околностима у којима живимо већ месецима, у такозваној новој нормалности (израз који многе иритира), највише погођена култура. Отказивање или одлагање многих манифестација и немогућност да се наступа пред бројнијом публиком, укратко култура на кашичицу, навела је многе да се јавно запитају да ли је боравак у позоришпној или концертној дворани опаснији од боравка у јавном превозу, супермаркету или кафани. Да не говоримо и о општијим питањима – осећању да нам је неко украо живот, отео слободу, док у недостатку јасних чињеница цветају теорије завере... У серији разговора преносимо шта о свему овоме кажу уметници и посленици културе.

Још од филмова о Годзили и Кинг Конгу, катаклизмичним крајевима света и најезди Марсоваца упознајемо се са карактеристикама епохе страха у којој живимо, а управо нам се дешава да се сценарио неког филма о страшном вирусу дешава уживо, пред нашим очима, каже књижевница Љубица Арсић поводом „нове нормалности” и неизвесне ситуације изазване вирусом који је захватио планету.

‒ Не знамо тачно да ли медији, попут савремених телевизијских серија, „Игре престола” (слике варварског хаоса), „Куће од карата”, која описује крхкост унутрашњег система, „Чернобила” (страх од нуклеарне катастрофе), или популарне „Даунтонске опатије”, која приказује страх од новог светског поретка, визуелизују страх или га подстичу, али се свакако не баве његовим каналисањем ‒ сматра ова позната ауторка.

Страх је, како примећује, најпримитивнија и највиталнија емоција везана за преживљавање и није лако са њом добити битку али је још горе негирати га и не чинити потребно да се он заузда.

‒ Страх се шири брзином светлости тамо где царују примитивизам и необразовани, тврдокорни урођеници модерног доба, чији је вирус глупости опаснији од короне јер ствара менталне зомбије у колективној параноји са балканским шпијуном Илијом Чворовићем који опет добија својих пет минута. Парадоксално је да страх од завере, подстакнут бројним тумачењима генија-аматера, постаје снажнији од стварне опасности, а количина уплашеног и непросвећеног народа, који попут неандерталца са подигнутом тољагом искаче пред мамута, повећава се у чудној епидемији раширеној по друштвеним мрежама. Великим делом можда и зато што влада неповерење у науку, која често крши етичка начела да би била „политички коректна”. Стран ми је романтичарски став према колективној мудрости и заједничком врелу памети, искључиво верујем у просветитељска начела образованих и изузетних појединаца ‒ наглашава наша саговорница.

Она примећује да је нова нормалност маскирана стара нормалност, на коју смо се временом навикавали и прихватали је као начин живота.

‒ Претерано смо изненађени оним са чим одавно живимо, понекад доживљавамо сопствени избор као намет. Рад од куће, изолованост, одсуство живог разговора, грљења и љубљења, ограничен боравак у кафани само су „шминкање” суштинског разлога померености у нашим животима. При том се вајкамо за прошлим временима, када смо наводно обожавали да идемо у канцеларију, да се грлимо и љубимо са колегама и шефом, замишљајући себе као блиставе примерке манекена за блискост. Можда ће прописано физичко удаљавање допринети да се превазиђе такозвана социјална дистанца, суштинско удаљавање и отуђење од сопственог живота. Корона ће нас, као свако тешко искуство са катарзичним последицама, научити да вреднујемо све оно што смо заборавили: пријатељство, разумевање, наше важно место у колективу са људима који нас окружују, блискост, природност... Хумор. Мислим да ће се после трагичног и тешког времена вратити наш заборављени а лековити смисао за хумор којим се толико дичимо.

На питање да ли смо заточеници отете слободе, Љубица Арсић каже:

‒ Ако слободу разумемо као испољавање слободне воље онда ми је нико не поклања нити одузима. Нико ми је неће дати, за слободу морам да се сама изборим. Ако је имам, ја је, кад то пожелим, добровољно дајем. Звучи чудно али се преступник већ својим чином, а не затворском казном, одрекао сопствене слободе. Та борба није лака јер достизање слободе подразумева удаљавање од центра, подухват који представља напуштање зоне лагодности и залазак у област неизвесног и узнемирујућег али са јаким циљем у којем се огледа и у којем расте личност. Онолико сам слободна колико сам у стању да се ограничим да не бих повредила и да бих заштитила себе и друге. Само алтруистички циљеви правдају смисао слободне воље, зато одбијање људи да се повинују понашању које захтева епидемија разумем искључиво као гест себичности, основу природе роба а не слободног човека.

Наша саговорница сматра да је свако искуство драгоцено, а највише нас, како додаје, ако уопште желимо да нешто научимо, уче она тешка и лоша.

‒ У овим временима учимо се стрпљењу јер се ова несрећа, као муњевита последица нашег дугогодишњег лошег чињења себи и природи, није догодила напречац па ће бити потребно време да се отклоне последице обостраног повређивања. Учимо се да успоримо наш свакодневни живот у којем треба да одвојимо жито од кукоља. Шта ми је важно? Шта је то што ме радује? Иако радостан живот многима сад изгледа као утопија, вратићемо се ускоро лепим стварима са којих ће да се подигне магла наше безроплетости и жеље да се има све и то за кратко време. Неизвесност никад неће проћи, јер је она саставни део живота, нико још није потписао уговор са Богом. Не треба да је се плашимо, јер неизвесност носи све од чега се састоји живот који је садашњи и наш један једини. Зато га, јер нема репризе, живимо у задатим околностима најбоље што умемо, штитећи себе и друге од болести, страха и глупости сталном радозналошћу, знањем и страсним доживљајем према оним стварима које су нам важне.

Коментари2
d32f4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marija
Pohvale redakcije za ovu rubriku, lekovitu u ovom vremenu.Pohvale i za reci knjizevnice Lj.Arsic.
Stevo
Norveski kovid vic: utvrdjena je socijalna distanca od 2 metra kao mera borbe protiv sirenja virusa. Norvezani su oznati po tome sto inace zive sa distancom. Sada mole da se ukine mera od 2 metra, da bi se vratili na svojih normalnih 5 metara.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља