Не жале се само Доналд Трамп и амерички конзервативци да им водеће друштвене мреже цензуришу објаве. Руска агенција Роскомнадзор писала је прошле седмице „Гуглу”, тражећи да његов видео-сервис „Јутјуб” укине ограничења за ток-шоу Владимира Соловјова, популарног водитеља наклоњеног Кремљу. Оцењено је да уклањање његових спотова са листе најгледанијих представља чин цензуре. Истовремено, група посланика из владајуће странке Јединствена Русија представила је Думи предлог закона који ће властима омогућити да ограниче приступ америчким џиновима интернета који дискриминишу руске медије и ауторе. Посланици кажу да су им се жалили руски медији попут РИА Новости, РТ и Крим 24 да им „Фејсбук”, „Твитер” и „Јутјуб” суспендују налоге или их обележавају као државну пропаганду.
Ако га буде одобрила Дума, а потом и горњи дом парламента и председник Владимир Путин, државни тужилац моћи ће у договору с Министарством спољних послова да дефинише које платформе ограничавају приступ „друштвено важним информацијама”. На основу тога би Роскомнадзор слао опомене, па ако не исправе грешку следила би потпуна или делимична блокада сајта или казна од око 40.000 долара.
Кремљ је рекао да је потребан механизам да би се спречила дискриминација руског садржаја, али није конкретно подржао рестрикције за „Јутјуб” и друге стране сервисе. Портпарол Дмитриј Песков је само потврдио да је било случајева дискриминације руских клијената и казао да се против тога треба борити.
Чињеница је да интернет платформе бришу руске налоге и уклањају их из резултата претраге. У мају је без објашњења избрисан регионални државни канал Крим 24, а у септембру је „Твитер” склонио налог РИА Новости из резултата претраге, што је раније већ учинио са мрежом РТ и Спутњиком. Јесенас је „Јутјуб” блокирао провладине руске канале Ана њуз и Цариград, пише опозициони руски портал „Медуза”.
„Гугл” је објавио да је овог лета и пролећа блокирао 90 руских, више од 2.000 кинеских и 20 иранских канала у кампањи против говора мржње и лажних вести о пандемији. Не може се рећи да су на мети били само амерички непријатељи, јер је уочи избора за Белу кућу и после њих брисано и обележено мноштво америчких канала и објава, укључујући твитове Доналда Трампа. Ипак, велики број западних политичара верује да је Русија главни генератор лажних вести и тражи од друштвених мрежа да се активније баве „руском претњом”.
Недавно се појавила теорија да је америчка друштвена мрежа „Парлер”, на коју су многи десничари пребегли због цензуре на „Твитеру”, заправо повезана с Русијом. Једини „доказ” је за сада чињеница да је генерални директор компаније ожењен Рускињом коју је упознао 2016. у Лас Вегасу и да је свадбу у државној згради у Казању организовала њена мајка, дугогодишњи руски државни функционер.
Предложени закон против цензуре руских налога подржала је уредница РТ Маргарита Симоњан, али је критиковала „смешно мале” казне од око 39.000 долара. Коментатор „Дојче велеа” сматра да је блокада сајтова мало вероватна, јер би разбеснела грађане који се информишу и забављају преко „Јутјуба” и вратила се Кремљу као бумеранг у виду смањене подршке. Каже да су извесније казне или мањи проток саобраћаја за сајтове који буду проглашени кривим. Најављени закон оцењује као јачање преговарачке позиције Русије како би код „Гугла” обезбедила бољи третман за руске пропагандне канале.
Питање је и колико би успешна била блокада. Русија је две године безуспешно покушавала да блокира апликацију за дописивање „Телеграм” због тога што та компанија није хтела да подели с властима кључеве за енкрипцију. Такође, постоје други закони на основу којих би могла да блокира стране платформе, али их често не спроводи. Један од примера је закон о забрани чувања података о руским грађанима ван Русије, који „Фејсбук” и „Твитер” крше, али власти оклевају да предузму конкретне мере.
Док с једне стране опомиње „Гугл” због цензуре руских канала, Роскомнадзор с друге стране није задовољан како та америчка компанија поступа кад се од ње тражи да брише недозвољени садржај. Због тога је у понедељак агенција покренула административни процес против „Гугла”, наводећи да није уклонио 30 одсто „опасног садржаја”. Реч је, како се наводи у саопштењу Роскомнадзора, о порнографији, екстремизму и промоцији самоубиства. Административни поступак би могао да доведе до суђења и казне од пет милиона рубаља за „Гугл”, што је око 65.000 долара.
