Одлука да само млађи основци не пређу на онлајн наставу од следеће недеље, већ да часове похађају у осмолеткама до почетка зимског распуста, 21. децембра, наишла је на противљење већине просветних радника. Учитељи који су од старта школске године најоптерећенији, као једини који у образовном систему свакодневно исте лекције предају бар двапут – првој па другој групи ученика истог одељења, а после предају и ђацима који су избором родитеља на онлајн настави, два и по месеца грабили су напорним темпом и нису се бунили. Сад подижу глас и кажу да није поштено, коректно, нити у реду да само они буду изопштени из препоруке да се у датим епидемиолошким околностима из класичних пређе у виртуелне учионицу.

Учитељи и њихови ђаци нису ковид резистентнији у односу на наставнике и старије основце или професоре и средњошколце који ће од понедељка на онлајн настави бити поштеђени ризика да ковид 19 покупе или посеју на путу од куће до школе или у учионици. И то је основни разлог захтева учитеља да надлежни ревидирају одлуку и у прелазак на школовање на даљину до зимског распуста укључе и млађе разреде осмолетки. Забрињавајућа епидемиолошка ситуација праћена упозорењима здравствених стручњака да је вирус ушао у породице и свакодневно рекордним бројкама новозаражених и преминулих, није повољнија за млађе основце и просветне раднике који им предају. Зато сматрају да ће они бити у неповољнијем положају, као једини у школској популацији којима је наложено да наставе да уче и раде на исти начин као што су од почетка школске године до сада, иако су епидемиолошке прилике далеко сложеније него у септембру.

– Учитељи су веома оптерећени приремом и реализацијом наставе која се на атипичан начин спроводи од почетка школске године. Проблем је што су се многе колеге разболеле због путовања, хладноће, али и непосредног рада са ученицима који могу бити асимптоматски преносиоци вируса. Здравље учитеља није мање угрожено него здравље наставника, а исто важи и за ђаке свих узраста. Услови нису погодни да се организује квалитетна непосредна настава. Влади Србије и Кризном штабу предложићемо да се од понедељка, 30. новембра, и за основце од првог до четвртог разреда настава организује искључиво онлајн до стабилизације ове ситуације, да сви ђаци и просветни радници буду у равноправном положају – каже за „Политику” Снежана Милојковић, председница УО Савеза учитеља Републике Србије.

Говорећи у име 60 стручних друштава која окупљају око 10.000 учитеља широм државе она не оспорава да има и учитеља који нису за прелазак на онлајн наставу. Поучени искуством с краја прошле школске године сви су, каже, забринути како ће ђаци савладати предвиђене наставне теме. Свесни су да је непосредан рад у учионици незаменљив, али и да не треба по сваку цену да се угрози здравље ученика, родитеља и просветних радника.

Да су од почетка школске године у учитељи у другачијем положају у односу на остале просветне раднике, указује и Зорица Вукајловић, председник УО Друштва учитеља Београда. И она дели став већине учитеља да је прави тренутак да се укаже да последња одлука надлежних о промени начина рада у образовном систему није коректна.

– И то не само према ђацима и учитељима, него и према предметним наставницима који, рецимо, стране језике предају и у млађим разредима. Најтеже је наћи замену за учитеље јер они у школи раде са једним одељењем цео дан, не један час. Друштвене мреже преплављене су молбама да се неко од колега прихвати да ради као замена учитеља на две недеље и више, у настави или продуженом боравку. Ситуација није добра. Сви знамо да су најбољи резултати непосредног рада са ђацима, да је онлајн настава одлична допуна, не и адекватна замена за рад у класичној учионици. Ипак, пропуштено градиво може да се надокнади, а живот и здравље не могу – поентира Вукајловићева.

Став стручних учитељских удружења ужива апсолутну подршку просветних синдиката, од мањих локалних у многим општинама и градовима до сва четири репрезентативна у образовању на републичком нивоу.