субота, 16.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 27.11.2020. у 22:00 Јована Рабреновић

Банке почеле да одобравају стамбене кредите с десет одсто учешћа

После државне Поштанске штедионице на тај корак се одлучила и Рајфајзен банка чиме се излази у сусрет купцима првог стана
За банку је стамбени кредит квалитетан, дугорочни пласман и чини значајни део портфолија (Фото Р. Крстинић)

Банке су почеле да одобравају стамбене кредите с десет одсто учешћа за куповину првог стана, што је још летос препоручила Народна банка Србије (НБС). Истина стидљиво, јер после државне Поштанске штедионице на тај корак се сада одлучила и Рајфајзен банка. Кажу да тренутно у процедури имају 15 захтева за овај модел стамбеног кредита.

Пре само неколико недеља гувернер централне банке Јоргованка Табаковић изјавила је да јој је жао што банке нису прихватиле ту препоруку, али чини се да се ситуација полако мења. Да ли ће и друге банке можда следити пример конкуренције питали смо Зорана Грубишића, професора на Београдској банкарској академији. Подсећања ради, као изговор за то што у понуди немају и такав зајам, банке су одговарале да следе своју пословну политику и да им учешће од 20 одсто служи као осигурање од евентуалног пада цене некретнина.

– Ако је Рајфајзен као велика страна банка, која је уз то и у првих пет на домаћем тржишту по свим параметрима, почела да одобрава такве зајмове очекивано је да ће то створити притисак и на остале тржишне учеснике. Поготово оне у првих пет међу којима је и конкуренција највећа. Банке зарађују на пласману новца, а кад се новац не врти, за банку је то пропуштена зарада. Као кад неко има најмодернији аутобус, али не превози путнике, што значи да власнику не доноси новац – каже Грубишић.

Он подсећа да је за банку стамбени кредит квалитетан, дугорочни пласман и чини значајни део портфолија сваке банке. Таквом клијенту, који по правилу преноси зараду код њих, банка продаје и друге услуге – текући, рачун, разне картице.

У Рајфајзен банци зајам се може добити на период отплате до 30 година, а камата може бити и фиксна када износи 3,95 одсто, као и променљива од 3,24 одсто плус шестомесечни еурибор који је сада негативан тако да је камата испод три одсто.

– Каматна стопа на овај модел кредита не зависи од висине учешћа, односно остала је непромењена. Банка смањењем учешћа није пренела ризик на клијента тако што је повећала каматну стопу. Приликом измене услова кредитирања, банка процену ризика не базира на чињеници да ли исто у понуди имају и конкуренти већ се води интерном методологијом, а у овом случају и препорукама Народне банке Србије. Сматрамо да је ризик у овом случају прихватљив – кажу у Рајфајзену.

Из њиховог искуства, тражња за стамбеним кредитима јесте повећана, а огледа се у расту захтева које банка добија за финансирање.

Банка Поштанска штедионица је од друге половине јуна купцима првог стана омогућила стамбене кредите уз смањено учешће у износу од 10 одсто. У њиховом случају камата на износ одобреног стамбеног кредита за период првих 36 месеци, односно након истека периода од 36 месеци до датума првог усклађивања каматне стопе, фиксна је и износи 2,9 одсто на годишњем нивоу за кредите осигуране код НКОСК-а, односно 3,6 одсто за кредите који нису осигурани код НКОСК-а.

Након 36. месеца, камата је променљива и утврђује се као збир шестомесечног еурибора и фиксне марже која износи 2,9 одсто, односно 3,6 одсто на годишњем нивоу.

– Када је реч о куповини прве непокретности на кредит, полазни трошкови и само учешће су до сада често представљали препреку клијентима код доношења овако важне животне одлуке. Управо правовремена Одлука НБС је створила регулаторни простор за модификацију и смањење потребног учешћа овом специфичном сегменту купаца. Резултати после пет месеци примене, мерено бројем примљених и реализованих кредита са 10 одсто учешћа, говоре о изузетном интересовању за ову врсту производа, што само потврђује чињеницу да су донете мере јако добро таргетиране и евидентно дају очекиване резултате. Када је реч о висини каматних стопа на стамбене кредите, она је остала иста: висина учешћа нема утицаја на висину каматне стопе. Транспарентан приступ у пословању и партнерски однос са клијентима је нешто што је деценијска одлика банке и од тога нећемо одступати, посебно имајући у виду да је реч о државној банци са јасно артикулисаним државним интересом – кажу у овој банци.

Коментари18
a72b9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Beogradjanin - Schwabenländle
У "D " вам ниједна банка не би дала стамбени кредит са личним улогом од 10% цене, то је нереално. У "D" расту цене некретнина и станова у задњих 6 месеци вртоглаво. Изгледа да не познајете порекло власника у Европи, што сиромашнија земља то више власника 1.Ирска 2.Португал 3. Шпанија 4. Италија. У " D ", 1. Сарланд, 2. Рајнланд-Пфалц , најсиромашније, али у Сарланду сваки 20-30 поседује кућу или вилу на "F" ривијери. Данас се често мења посао и место боравка, кућа је ризик, сем за Dr-e.
vitez
Dobra stvar, podsticaj mladima da nešto stvore, samo ako imaju koliko toliko sigurna primanja.
Лидија
Катастрофа, у целом свету камате на позајмице су око 3% па није чудо што су се толике банке инсталирале у Србији, а Србија је недавни продала Комерцијалну банку Словенији. Само у земљи Србији домаће банке су ‘нерентабилне’
slobodan
30godina x 12 meseci= 360 mesecnih rata x 213,54 = 76.874,40. Na kredit od 45.000 evra vracate skoro 77.000 evra. Skoro 32.000 evra razlike i onda kazu kamata 3.95%. Uz ovu kamatnu stopu, kamata na 45000 je oko 1777 evra
Бабић
Ваша математика и плус 12 препорука, не могу да верујем.
nikola andric
Bankarski zajmovi se mogu razumeti samo u kontekstu zaloznog prava. Od ''pamtiveka'' se razlikuju hipoteka i rucna zaloga. Hipoteka na nekretnine i rucna zaloga za ''pokretne stvari''. Time se pokriva riziko banke za slucaj da duznik ne otplacuje zajam. Zavisno od rizika se onda odredjuje kamata. Pravilo je: ''veca sigurnost manja kamata''. Umesto teorija bankarskih zavera (kapitalistickih) na bankarske poslove treba gledati iz perspektive rizika te zakonskih resenja kao u zaloznom pravu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља