Свим својим бићем и срцем подржавам Радослава Медића из Оџака који је у рубрици „Међу нама” (5. новембра) поставио питање зашто треба финансирати филм о деци са Козаре Лордана Зафрановића. У бици на Козари, нападу четрдесет хиљада непријатељских војника, Немаца и усташа, супротставило се три хиљаде партизана који су покушавали да пробију обруч, штитећи збег цивила: жена, деце и времешних људи из овог дела Босанске Крајине.
У тој натчовечанској, херојској борби једна партизанка чула је плач детета и потрчала према пећини где је затекла стравичан призор – међу 50 закланих особа: жена, деце и старијих људи угледала је дете сакривено испод мајчиних скута. Понела га је у бригаду и наставила борбу.
А какво ћемо име му дати?
Ко зна какво је желела мајка
У огњу куће спаљена мати
Ветар фијуче, снег солујава
Људе већ једва ноге држе
Приликом даљих борби у свим партизанским јединицама пренела се вест са Радио Москва да је град Вјазма у Русији ослобођен од Немаца, којима је он био од стратешке важности за даље напредовање према Москви.
Пренеси даље, корачај брже
Радост се разлила по колони
Сва срца надом заиграла
Вјазма је слободна, Вјазма је пала
Партизанка је прошапутала
Нека се Вјазма зове мала
Знаменита српска и југословенска песникиња Мира Алечковић тада је била млада партизанка, пише писму „Звездана бајка” из које су наведени стихови, а после ослобођења нашла се у свим читанкама овдашње Југославије.
Потписник ових редова као сценариста и редитељ документарног филма „Вјазма” (сниман за ТВ Београд), захваљујући листу „Политика”, професорки српског језика новобеоградске Основне школе „Жикица Јовановић Шпанац”, ђацима и њиховим родитељима, проналази Вјазму која живи у тешким условима у Дубровнику, где се доселила из Сплита. У Београду се организује сусрет Вјазме и Мире Алечковић у сали Дома гарде на Кошутњаку на незаборавној књижевној вечери.
О Вјазми у филму говоре песник Драган Колунџија, књижевник Младен Ољача, сликар Бранко Миљуш, глумица Божидарка Фрајт који су Вјазму познавали из дома за преживелу децу Козаре. Такође о Вјазми је говорила народни херој докторка Саша Божовић, истичући да је Вјазма била симбол борбе и маскота тенковске бригаде која се спремала за коначно ослобођење Југославије, и да није знала да Вјазма живи у тешким условима. Према историјским подацима, на Козари је страдало 20.000 деце.
Филм је приказан на ТВ Београд 1986. године. Телевизија Загреб није хтела да прикаже филм са службеним одговором ТВ Београд да садржај филма не доприноси развоју братства и јединства Југославије.
Године 2018. познати хрватски филозоф млађе генерације Срећко Хорват посетио је РТС (редакцију емисије „Трезор”, уредница Бојана Андрић), јер је желео да истражује даљу судбину Вјазме. Господину Хорвату редакција „Трезора” и аутор ових редова дали су це-де филма „Вјазма” и остале информације које су знали. Хорват је касније обавестио редитеља филма да је испитивао даљу судбину Вјазме, али без успеха.
Југославијо, Вјазми си била и отац, и мајка, и родбина, и пријатељ и, што је најважније, њена држава. Зашто је издаде!? Кад кажем новине мислим „Политика”. Довољно би било да рубрика „Међу нама” поведе акцију и отвори жиро-рачун код Народне банке Србије, на који би читаоци изузетно цењене и читане рубрике „Међу нама” уплатама обезбедили средства за филм „Деца Козаре” Лордана Зафрановића. Вјазму је издала Југославија, не дозволимо да ми издамо децу Козаре.
Милош Бато Милатовић
