петак, 15.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 28.11.2020. у 20:34

У Призрену откривен споменик Ђурђу Кастриоту

Видео исечак Јутјуб

ПРИЗРЕН  - Статуа Скендербега откривена је данас у Призрену.

Статуа је представљена на Дан заставе и независности Албаније, 28. новембра.

Ђорђе (Ђурађ) Кастриот, познат у историји као Скендербег, био је једна од најинтересантнијих личности балканске и уопште европске историје друге половине 15. века, храбар борац против османских освајача, пренео је Индекс онлајн.

Само презиме Кастриот можда долази од грчке речи „кастро” која долази од латинске „каструм”, што значи „тврђава, утврђење, каштел”, што може бити у вези са првобитним кастеланством у Канини, али, можда долази и од топонима: два кандидата за то постоје - село Кастриот код Дебра или пак Кастрат код Скадра.

Међутим, албански хроничар Ђон Музака, припадник једне од најмоћнијих арбанашких кућа у средњем веку, пише 1510. године да је Ђурађ Кастриот био „српске природе”.

Неки западни историчари пре два века су спекулисали о зетском братству Браниловића као родовском исходишту Кастриота, а немачки историчар Франц Бабингер о српском кефалији Бранилу као Ђурађевом прадеди говори и пре пола века.

Други извори такође говоре о српском пореклу Павловог оца, неки помињу и грчко.

О његовом српском пореклу сведоче и две повеље које је издао један од дародаваца Хиландара Јован Кастриота Скендербег, отац Ђорђа Скендербега.

Јован је имао четворицу синова - Станишу, Репоша, Константина и Ђурађа.

Један од синова, Репош, сахрањен је на Хиландару.

На његовом гроб постављен је натпис „Репош Дука Илирски”.

На Хиландару је и гроб Јоакима Кастриота.

Претпоставља се да је реч о Јовановом оцу који је пред смрт узео монашки постриг, мада је током свог живота мењао вероисповест у зависности од политичких савеза.

У Хиландару се налазе и остаци тзв. Арбанашког пирга, куле која је саграђена новцем Ивана Кастриоте.

 

Коментари11
97bbb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milan Tomić
Koji je jezik stariji - starogrčki ili latinski? Samo pitam?
spadijer milenko
Ђурађ себе никада није називао Скенде-бегом већ Епирским кнезом који је и уједно прави назив Албаније,и ако само име Албанија нема везе са Шиптарима или Арбанасима јер да нема њих били би само Срби из Албаније као из Црне Горе,Босне итд.
Vladimir
Ovo je dovoljan dokaz da albanci i srbi imaju zajednicke korene a pre svega bitke,a imali su juce a i danas istog neprijatelja Tursku i Islam.
Sofija
Djradj Kastriot(ic) je bio Srbin po oba roditelja, stric mu je po sopstvenoj delhi sahranj na Hilandaru, a Skenderbeg je govorio maternjim srpskim jezikom, pisao na Cirilici (da tako nazovem to pismo iako znam da nas nisu opismenili grcki monasi u IX veku), a njegova svojerucna pisma se cuvaju u dubrvackom arhivu.Nema nacionalizma i mita u istini, a podalizanje nacionalizmu albanske strane je opasno jer oni insistiraju na falsifikatima (da su Iliri itd) izvodeci iz toga "prava na zemljU".
Vladislav Marjanovic
Mitologizacija Djuradja Kastriota-Skenderbega je samo dokaz vise kako nacionalisticka politicka propaganda moze efikasno da manipulise istorijskim licnostima. Zato je od Skenderbega napravljen kult koji je doziveo preporod u doba Envera Hodze. Vec tada su mu Albaniji dizani spomenici i svaki albanski muzej imao je repliku Skendebegovog slema ciji se original inace nalazi u Becu. A sada se trend nastavlja pa se Skenderbegov kult koristi u svrhu propagiranja ne Mini-Sengena vec Velike Albanije.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља