субота, 16.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 03.12.2020. у 18:00 Борислав Коркоделовић

Сенка распада Југославије над Етиопијом

Аналитичаре етиопски устав подсећа на југословенски из 1974, а захтеви за државношћу, попут Сидаминог, на демонстрације косметских Албанаца 1981. за надоградњу покрајине на републику. – Напетости се већ дуже гомилају у земљи са 90 етничких група и 10 полуаутономних региона са више од 110 милиона становника, другим по величини у Африци. Од избора Абија за премијера 2018. почели су сукоби федералне владе и Народноослободилачког фронта Тигреа (НОФТ)
Етиопски премијер Абиј Ахмед (Фото EPA/EFE/STR)

Адис Абеба, главни град Етиопије, септембра 1984. деловао је депресивно. Прослављано је 10 година откако је војни режим ДЕРГ оборио цара Хаиле Селасија I (1892–1975), последњег међу соломонским краљевима крунисаним од 13. века, и почетак деловања Радничке партије Етиопије. Било је то усред грађанског рата у земљи и на врхунцу Велике глади која је убила милион људи.

Пријем за домаће и стране госте био је у краљевској палати коју је саградио император Менелик Други (1844–1913) док је ширио царство, а Хаиле Селасије скончао утамничен. Имање на 40 хектара у центру Адиса у тмурно магловито предвече окруживале су дрвене страћаре пред којима су стајале испијене људске силуете умотане у ћебад и крпе.

Из Менеликове палате је после 1991. и окончања Демократске Народне Републике Етиопије, победник у грађанском рату, моћни премијер Мелес Зенави планирао до смрти 2012. „Економско чудо на Нилу”, по узору на развојне успехе Јужне Кореје и Народне Републике Кине, са годишњим просечним растом привреде од 10 одсто. Садашњи премијер Абиј Ахмед је из те палате ових дана покренуо војну акцију против земљака у најсевернијој провинцији Тигре. Стотине људи убијене су од почетка борби 4. новембра, а хиљаде су побегле у суседни Судан. Уколико ствари крену лоше, савремена Етиопија, заснована на етно-федерализму, могла би се распасти попут социјалистичке Југославије, кажу неки аналитичари.

Напетости се већ дуже гомилају у земљи са 90 етничких група и 10 полуаутономних региона са више од 110 милиона становника, другим по величини у Африци. Од избора Абија за премијера 2018. почели су сукоби федералне владе и Народноослободилачког фронта Тигреа (НОФТ). НОФТ, као герилска војска, са устаницима суседног региона Еритреје био је 1991. одлучујући у обарању режима марксистичког вође Менгисту Хаиле Маријама. Од тада је НОФТ био главни партнер у владајућој коалицији, доминантан у политици и економији Етиопије.

Абиј, 44-годишњак и најмлађи премијер у Африци, изабран као „реформистички лидер”, оптужио је званичнике претходних влада за корупцију и кршење људских права и уклонио кључне личности НОФТ-а из свог кабинета. Брзо је по либералном узору променио политику и већ 2019. као миљеник западних медија добио Нобелову награду за мир због мировног споразума с дугогодишњим непријатељем Еритрејом. Еритреја се 1993. на референдуму отцепила од Етиопије, а две земље су водиле жесток рат између 1998. и 2000.

Раздор Адис Абебе са Тигреом проширио се пошто је савезна влада одложила парламентарне изборе широм земље због пандемије ковида 19. Челници Тигреа су то назвали „персоналном аутократијом” и у септембру одржали изборе у свом региону. У Адис Абеби су то сматрали невиђеним чином пркошења савезној влади и уместо НОФТ-а почели да финансирају локалне заједнице, додатно разбесневши регионалну власт. Од тада се савезна и влада региона узајамно означавају као „нелегитимне и неуставне”.

Руководство у Тигреу сматра Абијеве реформе покушајем изградње унитарног система власти који уништава постојећи савезни аранжман. Неслагање Тигреанаца с Абијем представља дубок прелом у самом језгру моћи у земљи.

НОФТ је раније упутио прикривене претње отцепљењем, позивајући се на члан 36. савезног устава о „безусловном праву на самоопредељење, укључујући право на сецесију”. Устав из 1995. је прописао федерални систем у којем главне етничке групе управљају својим регионима, у службеној употреби користе локални језик и упражњавају властите обичаје.

Етиопија је 2019. добила још један аутономни регион, Сидаму на југу земље, после референдума локалног становништва које чини четири одсто укупног у земљи. Од тада се Абиј суочава са захтевима других етничких група за сопственом државношћу. Зато је као противтежу распрострањеном етно-регионализму претворио владајућу политичку коалицију Етиопски народни револуционарни демократски фронт (ЕНРДФ) у унитарну странку Партију напретка (ПП).

Абиј, припадник најбројнијег племена Оромо, верник пентакосталац од оца муслимана и мајке православке, своју идеологију којом се рве са последицама етно-федерализма назива „медемер”, или „окупљање” на језику Амхара, друге највеће етничке групе у Етиопији. Но, његове политичке реформе отвориле су поклопац над кључајућим етничким тензијама у земљи, које су раније власти немилосрдно сузбијале. За време Абијевог премијеровања етнички сукоби су однели животе хиљада Етиопљана, а неколико милиона отерали из њихових домова.

Аналитичаре етиопски устав подсећа на југословенски из 1974, а захтеви за државношћу, попут Сидаминог, на демонстрације косметских Албанаца 1981. за надоградњу покрајине на републику. Сличности се налазе између доминације Савеза комуниста у Југославији који су после Тита урушили фракционализам и надметање етно-национализама, са ЕНРДФ од смрти 2012. тигреанског вође и премијера Зенавија.

Старе историјске неправде, истините или наводне, као и у Југославији, користе последњих година у Етиопији националистички политичари ради мобилизације гласача, што би такође могло да води грађанским ратовима и етничком чишћењу. За то су највеће аутономне регије већ опремљене сопственим снагама безбедности, највише у Тигреу.

Упркос јаким разлозима за критику етничког федерализма у Етиопији, тамошње разнолике групе, добро наоружане и политички свесне, јасно стављају до знања да се не може пресудити противно њиховој вољи. Отуда је мало посматрача Етиопије који верују да ће Абиј наметнути савезну контролу Тигреу.

Сукоб у Етиопији прети контролисаним јачањем, што ће вероватно коштати десетине хиљада живота. Уз то, у владиној белој књизи о националној безбедности из 2002. је оцењено: „Изгледи за распад не могу у потпуности бити искључени”.

Уредник и новинар

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари5
7ec99
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

@Leon Davidovič
Vaši stavovi i zaključci iznenađuju i to pre svega zbog svih dosadašnjih Vaših komentara, Ako je činjenica da je stvaranjem Eritreje osatala Etiopija definitivno potpuno uskraćena uskim pojasom obale za izlazak na more koji je do tada imala postavljaju se bar dva pitanja , Da li to podseća na sudbinu srpskog naroda u SFRJ i SRJ.? Zašto se ne bi nastavilo štetno dezintegrisanje ove velike zemlje sa motivacijom "zavadi pa vladaj "-pa zauzmi?
Леон Давидович
Зашто би Етиопија личила на Југославију? Данас у време када бујају сепаратизми по свету тешко је одржатио целовитост сложене државе као што јуе Етиопија где су присутни толики народи, језици, религије. Али то не значи да неће сачувати територијални интегритет државе Етиопије.
Саша Микић
Колико је старо питање нпр. Баскије, Каталоније, Корзике итд. итд.? Сепаратизми одвајкада бујају, само је питање да ли ће их неко смиривати или потпиривати. Е, тих других је све више.
slavko
Pa kad ne mogu da se raspadnu kao Čehoslovačka raspast če se kao Jugoslavija. Ustav tu ništa nije kriv. I Čehoslovačka je imala ustav. Ali i drugačije ljude...
Vladislav Marjanovic
CSFR nije imala istu spoljnopoliticku okolinu kao SFRJ. U poslednjim godinama SFRJ jos je postojao SSSR, a on je, iako oslabljen, jos smatran potencijalnom pretnjom sa mogucnoscu ekspanzije ka Jadranu. Zato je NATO pribrezne drzave tajno naoruzavao i gurnuo u medjusobni sukob. Sa CSFR je bilo drukcije. Nije vise bilo Varsavskog pakta, a unutrasnji nesporazumi izmedju ceskog i slovackog vrha mogli su lakse da se rese stvaranjem dve nezavisne drzave koje bi posle usle u EU i NATO. To se i dogodilo

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља