субота, 23.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 30.11.2020. у 14:15 Ана Вуковић
ИСТРАЖИВАЊА

Поскупео живот у Београду

На листи „Економист интелиџенс јунита” престоница Србије је на 90. позицији најскупљих градова света, што је у односу на прошлу годину скок за 12 места. – Економиста Љубодраг Савић каже да је наш град по већини параметара прихватљив за живот и јефтинији од других метропола
Живимо у периоду стабилног раста цена (Фото: Н. Марјановић)

За оне који не знају шта ће са парама идеалне адресе су Цирих, Париз и Хонгконг који су по истраживању „Економист интелиџенс јунита” најскупљи градови света. Наш Београд се на њиховој листи нашао на 90. месту међу укупно 130 метропола за које је проучаван индекс трошкова живота. По извештају ове компаније најјефтинији су Дамаск, Ташкент и Лусака.

Српска престоница уједно је и један од 10 градова који су највише поскупели у односу на претходну годину, па је тако на овогодишњој листи Београд скочио за чак 12 места. Како пише на сајту „Економист интелиџенс јунита”, поређано је више од 400 цена укупно 138 производа и услуга, међу којима су храна, алкохол, кућне потрепштине, производи за личну негу, одећа, транспорт, рекреација, станарина... А велики утицај на резултате, кажу истраживачи, имала је и пандемија вируса корона која је „испомерала” цене тако што је узроковала слабљење америчког долара према коме су ојачале северноазијске валуте, али и изазвала проблеме у набавци одређених производа.

Да је живот у нашој земљи заиста поскупео показује и индекс цена Републичког завода за статистику за октобар ове године. У односу на септембар цене су више за 0,1 одсто, а у односу на прошлогодишњи октобар скочиле су за 1,8 одсто.

– Посматрано по главним групама производа и услуга класификованих према намени потрошње, у октобру 2020. године, у односу на претходни месец, раст цена је забележен кад је реч о одећи и обући (2,2 одсто), комуникацијама (0,6), ресторани и хотели (0,4), рекреација, култура и здравство (по 0,3%) и образовање (0,2%). Пад цена забележен је за транспорт (0,4 одсто), док су храна и безалкохолна пића јефтинији за 0,1 одсто. Цене осталих производа и услуга нису се битније мењале – пише у извештају Републичког завода за статистику.

Економиста Љубодраг Савић каже да овакви подаци немају везе са короном, већ да је реч о инфлацији која је врло стабилна.

– Неке ствари оду навише за 20, 30 процената, неке се не померају годинама, и то је онда просек који зна да завара. Ми ипак живимо у периоду стабилног раста цена, односно инфлације испод два одсто, а знамо шта смо прошли деведесетих кад је годишња инфлација била и 350 милијарди процената – објашњава Савић.

Он додаје да је његов утисак да цене нису много јаке, као и да не верује да је корона ту нешто променила јер већина људи има све мање новца, а основни предуслов за раст цена јесте раст тражње.

– Истина, пада и производња неких ствари, али хране не. Што је у Србији најважније, јер брига људе у Србији да ли ће да порасте цена станова, зато што их купује само мали број људи. Већина људи ћути тамо где су, срећни што имају то што имају и не тангира их много то што ће се повећати цена стана. Али зато их погађа цена хране на коју троше око 70–80 одсто примања. Ако му цела „локомотива” не расте, а расте цена хлеба и млека, он је у проблему – истиче Савић.

Њега, каже, нису изненадили ни резултати истраживања „Економист интелиџенс јунита” који се односе на Београд. Требало би, додаје, да се више фокусирамо на податак да је Београд 90. на листи од 120 градова, а мање на то што је на овом списку скочио за 12 места.

– То кретање горе-доле већ смо видели по разним „дуинг” и сличним листама. Они некад мењају и параметре и методологију, и понекад се деси да нешто „искочи” неке године па се позиција погорша. Али то не значи да ће она следеће године бити иста јер врло лако може да се деси да Београд крене надоле. Није то дугорочни тренд и не треба то гледати као трајно лошу ситуацију за Београд. Чак и да је тако, још је то у односу на друге градове повољнија позиција. Наравно, Србија је сиромашна земља, али Београд као метропола се ипак не разликује много од других главних градова у свету. По већини параметара је, међутим, прихватљив за живот људи – објашњава Љубодраг Савић и додаје да живот у Београду ипак лагоднији и јефтинији јер да није тако „не би Словенци и остали хрлили код нас”.

Коментари5
7b4e6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Киза
Словенци (и остали) не хрле код нас због не знам ти ја какве јефтиноће, већ због ствари које су код њих или ограничене или чак забрањене! Код њих је радно време кафића и ресторана ограничено (поготово радним данима) до 10-11 сати увече! Иза поноћи раде само дискотеке и ноћни клубови, где су цене због опорезивања такве делатности много веће. Код нас је по том питању (због лоших прописа и небриге о грађанима) прави Елдорадо, па отуда и гости. Да не спомињем бројне старлетице! Само кажем...
Jovan
Zivot u Beogradu odavno nije bio jeftiniji. Samo su troskovi zivota u rastu.
У се и у своје кљусе
Словенци као неки еталон, неки критеријум, они хрле код нас иако смо бедни, замисли! Па докле више паланачки дух по медијима?!
Божа
Квалитет живота као и коефицијент задовољства грађанства су најбитнији. - Које то "одојче" или мачка овисе толико о цени млека и хлеба, да би се то тако изречито помињало у тексту.
Миодраг Стојковић
Гледано ГЛОБАЛНО, а правиу оцену добили би када би направили пропорцију просечне плате у тим градовима и цене трошкова у истим. На ком би тада били месту???

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља