Учитељи, борци, хероји. Данас бројне школе и улице у Србији носе њихова имена – браћа Јерковић. Бисте и споменици подигнути у њихову част красе градове у којима су два брата оставила неизбрисив траг. Једно од најпознатијих обележја налази се у општини Вождовац, у насељу које носи назив Браће Јерковић.

Не тако популарни као писци, али ипак заслужни за добробит свог народа, ратним херојима Небојши и Душану подигнут је споменик у парку истоименог насеља поред здравствене амбуланте. Рад вајарке Радмиле Граовац из 1979. године постављен је у Титовом спомен-ружичњаку који је и сам добио мермерну плочу са посветом захвалних грађана Месне заједнице „Браћа Јерковић”. На овом месту, нажалост, већ годинама нису засађене руже. Две спомен-бисте и плоча са натписом окружене су жбуњем и ниским коровом. Постамент беле боје је запрљан, а саме бисте су због временских услова промениле боју. Очигледно је да је овим обележјима потребно освежење, а како кажу у општини Вождовац, средстава за текуће одржавање споменика културе на овој територији у 2020. години није било.

– Општина има у плану постепену санацију свих релевантних спомен-обележја на својој територији, првенствено на иницијативу грађана, а у складу са финансијским могућностима – рекли су у општини Вождовац. Потрудиће се, истичу, да поправе ситуацију у 2021. години и из буџета издвоје за одржавање културних обележја.

Мештани овог вождовачког насеља сматрају да је време да се „нешто поправи” у парку. Иако до сада није писана иницијатива за рестаурацију спомен-бисте браћи Јерковић, суграђани који редовно пролазе кроз парк у ком су споменици постављени кажу да они никад нису лошије изгледали.

– Ово је прометно место, центар овог насеља, и ред је да ови споменици мало засијају. Некада је у овом врту где се налазе обележја било засађено цвеће. Одавно тога нема, запуштено је и више нико томе не придаје значај. Само се около покоси трава и то је све – прича Милица Поповић, суграђанка која у вождовачком насељу живи од средине осамдесетих година. Нада се, наставља времешна мештанка, да ће се неко сетити колико је споменик важан овом делу града и да ће надлежни предузети нешто тим поводом како би будући нараштаји имали прилику с поносом да причају о крају у ком живе.

Насупрот овом споменику који вапи за освежењем, на другом крају града браћа Јерковић сијају окружена цвећем, уредним жардинијерама и српском заставом. У Улици Стјепана Супанца 15, у чукаричком насељу Железник, Небојша и Душан Јерковић чувају здање основне школе која носи њихово име.

Главно обележје ове куће знања су бисте двојице браће постављене у близини главног школског улаза. Оне су прошле године и освежене, бисте су офарбане црном бојом, а постамент је у белој боји. Поносни на своје име, успехе и колектив, ученици и запослени 14. новембра обележили су Дан школе.

– Сваки Дан школе обележава се једним часом који је посвећен имену осмолетке, а ове године, први пут од њеног оснивања, због епидемиолошке ситуације, није било прославе и извођења школске химне, али су одељењске старешине прочитале књигу обавештења у којој су се осврнули на име и дело Душана и Небојше Јерковића – наводи Виолета Марковић, директорка ОШ „Браћа Јерковић” у Железнику.

Осмолетка има око хиљаду ђака и површину од око 4.700 квадратних метара. Ту се налазе 24 учионице за наставу, два информатичка кабинета, два кабинета за технику и технологију, две учионице за продужени боравак нижих разреда. Малишанима у боравку обезбеђена је исхрана која се припрема у школској кухињи са трпезаријом. Велика фискултурна сала површине од око 380 квадратних метара, са две свлачионице на располагању је свим ученицима, а ту је и свечана сала од 150 квадратних метара.

Под истим кровом налазе се и две учионице у којима се одржава настава ниже музичке школе „Ватрослав Лисински”.

– Поносни смо на наше име и трудимо се да га оправдамо успесима. Наша школа је најтрофејнија из области спорта на општини Чукарица. Ученици учествују на свим такмичењима како из спорта тако и из наставних предмета и могу се похвалити најсјајнијим одличјима. Посебно смо поносни на сарадњу са Црвеним крстом Чукарице и учешће у хуманитарној трци „Срећније детињство” од које прикупљена помоћ иде најугроженијима – истиче Марковићева и додаје да ће школа ових дана добити нов намештај за целу зграду од Секретаријата за образовање и дечју заштиту.

Прва послератна школа

Кућа знања „Браћа Јерковић” била је прва основна школа у насељу Железник после Другог светског рата. Према подацима из књиге „Наш пут од 1949. до 1999. године – Хроника Основне школе ’Браћа Јерковић’ Железник” Саве Стекића, професора књижевности и мештанина Железника, осмолетку је отворило Министарство просвете 8. јула 1948. године. Садашњи назив по браћи Небојши и Душану добила је 19. јуна 1952, а први уписани ученик био је Миливоје Праизовић.

Учитељи хероји

Небојша и Душан Јерковић били су деца учитеља Милана из сремског села Огара код Пећинаца. Оба брата били су учитељи и као припадници Народноослободилачког покрета погинули су крајем 1941. године.

Небојша, рођен 1912. године, радио је као учитељ у селима Сремска Рача и Кленак. Био је командант Мачванског партизанског одреда и погинуо је у близини Беле Реке код Шапца. Млађи Душан рођен је 1914. и као учитељ радио је у селима Кадињача, Јакаљ и Факовићи. Погинуо је у бици на Кадињачи као командант Ужичког партизанског одреда, а проглашен за народног хероја 25. септембра 1944. године.