Кошаркашке силе Шпанија и Србија имају више пораза него победа у квалификацијама за Европско првенство 2022, тренерски великани Серђо Скариоло и Игор Кокошков делују беспомоћно у тренутним условима… Док фаворити испаштају због оваквог система такмичења, у којем не могу да рачунају на десетине својих најбољих играча, дотле аутсајдери нижу „историјске” победе.

Да ли ико може и да помисли да би светски првак Шпанија у нормалним околностима могао да претрпи два пораза на свом терену, од Пољске и Израела, да европски и олимпијски вицешампион Србија изгуби код куће од Грузије и на неутралном терену од Швајцарске, да једна од пет најбољих селекција на свету последње две деценије Литванија на свом паркету буде немоћна пред Данском…

Могло би да се прича о томе да ли су наши кошаркаши прекјуче у Финској, где се играју мечеви трећег и четвртог кола Е групе, могли боље од онога што су приказали против Швајцарске (победила са 92:90). Али, последњих година имамо такве квалификације, у којима фаворити једва састављају тимове (не могу да рачунају на играче из НБА и Евролиге), док аутсајдери играју пуним плућима, годинама у истом саставу, уиграни… Нема сумње да су кошаркаши који нас представљају ових дана у Финској појединачно знатно бољи од ривала, али да ли могу да буду бољи као тим, у ситуацији кад имају дан-два да се упознају, припреме тактику и „изграде хемију”. И Финци, с којима играмо данас (18 ч), лишени су помоћи неких својих асова, само што је њихова „срећа” да немају толико врсних играча као ми.

-Играли смо неколико пута са њима током последњих година – каже селектор Игор Кокошков о селекцији Финске коју је Србија у фебруару савладала на истом овом терену са 80:58. - До сада се нисмо бавили њима јер је фокус био на првој утакмици, али ћемо се током данашњег дана (јуче) припремити. Имамо дан између утакмица. Знамо да играју код куће, без публике, али се у својој хали осећају комотно и да са навијачима или без навијача имају предност домаћег терена.

Док неке селекције, које се налазе испод 50. места на светској ранг-листи, славе своје „историјске” победе, подсетимо се на једном незаборавном примеру колико је тај појам варљив…

Један од најбољих америчких тренера свих времена (по некима и најбољи) – Џон Вуден – био је изненађен кад су амерички медији победу Хјустона против УКЛА у универзитетској „Утакмици века” назвали – историјском!

Збило се то јануара 1968, када су шампиони из Калифорније допутовали у Хјустон после 47 узастопних победа у две и по сезоне, предвођени тренером Вуденом и центром Луом Алсиндором (Карим-Абдул Џабар). Домаћин је победио са 71:69 пред 53.000 гледалаца у „Астродому”, у првој утакмици икада преношеној на националној телевизији у ударном термину. Вуден је сматрао да победа против тима чији убедљиво најбољи играч (и најбољи у целој лиги) није видео на једно око те вечери (Алсиндор повредио око недељу дана пре тога) никако не може да буде – историјска. Елвин Хејз је „разбио” Алсиндора коме је то била најгора партија у животу, али је непуна три месеца касније УКЛА у полуфиналу декласирала Хјустон са 101:69. Алсиндор је тада био здрав, а његов универзитет је уписао нову титулу.