Немања Мајдов, српски џудиста, освајач највреднијих медаља, успео је да ову тешку годину заврши на више него маестралан начин. Из Прага, где је недавно одражано првенство Европе, овај млади човек, пред којим су тек прави изазови, вратио се са сребром око врата. Сада, када је остварио свој нови циљ, Немања се присећа и не баш лаких тренутака.
- Све нас је пореметила корона. Период који смо прогурали није био уопште лак, јер смо од почетка знали да неће бити Олимпијаде, за коју сам се спремао пуне три и по године. Моја је срећа да у кући имам импровизовану теретану и џудо салу, и да највећи део дана проводим заједно са мојим оцем и личним тренером Љубишом. Овај тежак период ми смо искористили за рад. Једноставно, спремали смо неке нове ствари за моје противнике, нову тактику и на крају, испоставило се да је то био пун погодак.
Колико је било тешко после скоро осмомесечне паузе да се вратите у праву форму?
- Да будем искрен пауза ми није тешко пала, једноставно био сам жељан породичних тренутака, којих у ове три године није било пуно. Захвалан сам мојој мајци Биљани, брату Стефану, девојци Ањи, који су ми били стална подршка. Никоме од нас није било свеједно што нисмо отишли у Токио јер сам био у сјајној форми. На девет великих такмичења бриљирао сам на чак осам. Али, знао сам да је све ово божија воља. За годину дана ћу бити старији, искуснији, бољи и надам се спремнији. Тренинзи нису били лаки, јер је све мање више била импровизација, али, гледао сам да се фокусирам само на лепе ствари.
Дуго вас је мучила повреда, збок које сте морали да прпустите неке велике турнире. Како се данас осећате?
- Овај период паузе искористио сам за потпуни опоравак. Успео сам да залечим повреду колена, сада је све у најбољем реду. Недавно смо у Будимпешти, уз строге медицинске прописе, имали прво велико такмичење. Практично прве борбе на татамију од марта. Било је тешко вратити се после толике паузе а постојао је и велики притисак и ризик од повреда. Ипак, форму сам темпирао за Праг, а у Будимпешти сам гледао да имам што више мечева. После Мађарске окупио сам тим, направили смо анализу и резултат тога је сребро у Чешкој.
Пут до победничког трона уопште није био лак?
- Тако је на сваком великом шампионату јер је конкуренција заиста јака. Осећај је сјајан, јер сам освојеном злату у Будимпешти (2017) и медаљи на Мастерсу, успео да придодам још једну медаља за Србију. На старту шампионата био сам бољи од Израелца Кохмана са којим сам се састајао три пута, али сваки пут било је тешко. У другом мечу савладао сам Словака Петера Жилку, сјајног борца, а у трећем у четвртфиналу турског репрезентативца Михаела Жганка, актуелног првака Европе, са којим сам се борио у оном чувеном будимпештанском финалу пре три године када сам постао најмлађи сениорски првак света. Савладао сам га новим ипоном, новитетом који смо вежбали у Српском Сарајеву. Затим сам у полуфиналу био успешнији од Грузијца Беке Гиниашвилија. То је човек који је за олимпијаду у Рију имао чак две норме, у 90. и 100 килограма, и који је апсолутни шампион у традиционалном грузијском рвању.
А онда је дошло финале са Русом?
- Михаил Иголников данас спада у ред највећих џудиста на планети. Рус је једноставно сјајан. Искрен да будем, на старту борбе сам направио грешку и то ме је коштало пораза. Надам се да ћу из тог финала извући поуке и да ћу већ надам се у Токију за њега наћи право решење, обећао је млади џудо шампион.
Спадаш у ред оних спортиста којима су поред физичких битне и духовне припреме?
- Вера у Бога даје ми нову снагу. Тако сам заједно са девојком Ањом у доба короне посетио неколико духовних кућа. Најпре сам посетио манстарир Ћелије, па манастир Завала, а био сам и у Мркоњићу, у манастиру где је рођен Свети Василије Острошки. Наравно, као и увек, пред сваки велики турнир отишао сам по благослов у манастир Острог. Борио сам се у финалу на дан Светог Арханђела. Увек правим велике резултате на посебне празничне дане. Тада добијам неверовату енергију...
Спадате у ред најмлађих мајстора џуда, а већ сте освојили шест великих медаља?
- Ризница медаља је сада бројнија за још једну, шесту по реду. Једини сам џудиста на свету који је успео да освоји три највећа турнира и да веже три велике медаље. То је свакако сјајан континуитет, који ми даје наду да сам заједно са мојим оцем, који ми је велика подршка, на добром путу. Да ћемо светску класу доказати и идућег лета у Јапану, рекао је за ,,Политику“ Немања Мајдов, најмлађи светски џудо шампион.
Захвалност Црвеној звезди
Немања је дугогодишњи члан Црвене звезде, али, како каже за све успехе које је остварио у последњих година, пуну захвалност дугује клубу, челницима али и својим колегама.
- Велику захвалност дугујем ЏК Црвена звезда, јер ми смо као један тим. Ово је и њихова медаља. Хвала и председнику ЏС Србије Ивану Тодорову и председнику ЏК Црвена звезда Стојану Вујку као и Олимпијском комитету Србије. Драго ми је што сам донео још једну медаљу и обрадовао читаву нашу нацију, не крије Немања Мајдов.
