Прво стакло настало је уз помоћ природе, тачније вулкана и човек је почео да га користи још на почетку цивилизације. Касније, људи су почели да га праве и то од различитог материјала.
Његова израда откривена је око 3.000. године п. н. е. у Египту. У почетку технологија није омогућавала производњу чистог стакла, па се у старом Египту употребљавало углавном за производњу украса, а у античкој Грчкој и старом Риму су се производиле посуде од стакла.
Од XI века од стакла се производи и накит. Током векова, стакло добија све већу примену у разним областима, па и у уметности. На њему се слика, од њега се праве скулптуре и обликују разни украсни и корисни предмети, а у архитектури се дошло до тога да се зидови читавих зграда праве од стакла.
У Египту и Месопотамији далеко пре ере метала правиле су се стаклене боце и чаше. У гробницама фараона око 1500 година пре нове ере пронађене су флаше од стакла, обојене жутом и плавом бојом, које су, по свему судећи, коришћене за декорацију. Древни Египћани открили су да употребом одређених материјала, кобалта или магнезијума, могу да обоје стакло.
Око 300 година пре нове ере Грци су научили како да користе „дувалицу”, специјалну цев помоћу које се стварало стакло. Сто година касније Римљани су почели да праве стаклене тањире које су уметници украшавали до савршенства. Стари Римљани били су прави мајстори у производњи стакла и њихов начин прављења овог материјала био је изузетно цењен.
У вековима који су уследили мајстори су усавршавали технику прављења стакла, али су се и међусобно такмичили. Конкуренција је временом постала веома оштра, а честе су биле и „крађе” пословних тајни у прављењу стаклених чаша и других предмета од стакла.
Пре отприлике 500 година Венеција је постала чувена по израђивању стаклених предмета. У то доба по наређењу тадашњих венецијанских власти сви мајстори у прављењу стакла пребачени су на острво Мурано, да би се боље сакрила њихова професионална тајна од Енглеза и Француза.
Венеција је један од најпознатијих градова по прављењу предмета од стакла. Веома вешти и увежбани уметници који праве различите предмете од стакла објашњавају да ова професија захтева веома дуго бављење да би се достигла савршена вештина и умеће. У Венецији се налази више од две стотине радњи и око три стотине радионица које продају и производе стакло, почев од огромних ваза до минијатурних фигура различитих боја.
У деценијама које су уследиле мајстори из Велике Британије и Француске ипак су преузели примат у прављењу стаклених предмета.
Стакло је постало популарно и у Америци у првим годинама 17. века, врло брзо по доласку колониста на овај континент. Све док се није кренуло са индустријском производњом стакла, предмети од овог материјала, због високе цене, били су недоступни обичном свету. Касније, уз помоћ модерне технологије и савремених фабрика – стаклара, почела је масовна производња најразличитијих стаклених предмета.
