Прошле су више од четири деценије откако су на Земљу донети последњи узорци Месечевог тла и зато научна заједница с пажњом чека да се кинески робот средином децембра врати са Луне с два килограма новог „плена”. Мисија „Чанге 5”, названа по кинеској богињи Месеца, успешно је у уторак лансирана са острва Хајнан на југу Кине, уз буран аплауз у контролној соби кинеског свемирског програма. Уколико све буде ишло по плану, Кина ће бити трећа земља која је вратила узорке с Месеца, после САД и СССР (последњи лендер „Луна 24” вратио се 1976. године).
Нова кинеска мисија има захтевну „кореографију”, технички сложенију од претходних и пионирску у односу на америчку и совјетску, рекао је на кинеској телевизији заменик главног инжењера Ју Денгјун. Када летелица уђе у Месечеву орбиту лендер ће се одвојити и кренути ка површини, док ће га орбитер чекати. Комплетан задатак бушења и узимања узорака мораће да обави за једну лунарну обданицу, која траје 14 наших дана, јер не може да преживи ледену лунарну ноћ. Потом ракета треба да га лансира назад до орбитера да би средином децембра с узорцима слетео у кинеску област Унутрашња Монголија.
План је да донесе два килограма Месечевог тла из регије познате као Океан олуја, формиране пре око 1,2 милијарде година. Америчке мисије „Аполо” донеле су 380 килограма, а руске „Луна” око 200 грама узорака, чија је старост процењена на три милијарде година. Истраживачи се надају да ће им ново камење помоћи да усаврше технику за процењивање старости геолошких површина на планетама, астероидима и другим небеским телима. Док с узбуђењем чекају нове узорке, поједини коментатори се питају да ли је Кина преузела вођство у трци за освајање свемира.
Мисија „Чанге” је најновији корак у амбициозном програму чији би врхунац требало да буде међународна станица за истраживање Месеца, а за деценију или две и људска колонија на нама најближем небеском телу. Званични подаци нису доступни, али консултантске фирме процењују прошлогодишња улагања Пекинга у истраживање свемира на 5,8 милијарди долара. То је око четвртине буџета америчке агенције НАСА, али кинеске амбиције нису мање од америчких. По издвајању за истраживања и развој (скоро 2,5 одсто БДП-а), Кина је све ближа САД (2,8 одсто).
Припадност елити земаља присутних у свемиру свакако је ствар великог националног поноса. Кина је послала првог „тајконаута” у васиону 2003. године, 34 године после америчког слетања на Месец, али је у међувремену напредовала брзим корацима. У јулу је започела мисију „Тјанвен 1”, први покушај да спусти ровер на Марс. НАСА је одмах следеће седмице покренула своју мисију за Марс под именом „Истрајност” (Perseverance). У јануару прошле године Кина је постала прва земља која је успешно спустила летелицу на далеку, „тамну” страну Месеца, што је НАСА поздравила као импресиван подвиг.
Кинеске амбиције убрзале су и америчке планове за „повратак на Месец”. Трампова администрација је скратила рок са 2028. на 2024. годину за програм „Артемис”, који треба да пошаље човека на Месец први пут од 1972. године, уз образложење да тај задатак мора много пре да се обави. И НАСА се нада да ће у Месечевој орбити направити сталну станицу, а у међувремену планира низ научних мисија, укључујући у наредне две године слање ровера који ће на јужном полу Месеца тражити воду. Неке подухвате, самостално или у сарадњи с НАСА, предузеле су приватне компаније.
Да спуштање на Луну није лако показују прошлогодишње неуспешне мисије Индије и једне израелске приватне компаније. У овом веку до сада је једино Кина успешно спустила роботску летелицу на површину јединог Земљиног природног сателита, и то два пута. „Чанге 3” у децембру 2013, а потом и „Чанге 4”, која је у јануару 2019. прва у историји слетела на ону страну Месеца која се никада не окреће ка Земљи. Тај ровер је и даље оперативан и скоро две године касније проучава лунарну геологију. По угледу на америчке приватнике попут Илона Маска, у Кини постоји око 60 приватних компанија у свемирској индустрији.
