понедељак, 08.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 01.12.2020. у 08:12 Јелена Каваја

Кинески лов на Месечево камење

Мисија „Чанге” је најновији корак у амбициозном програму чији би врхунац требало да буде међународна лунарна станица, а за деценију–две и људска колонија
Лансирање ракете „Дуги марш 5” из свемирског центра „Венчанг” (Фото EPA-EFE/STR)

Прошле су више од четири деценије откако су на Земљу донети последњи узорци Месечевог тла и зато научна заједница с пажњом чека да се кинески робот средином децембра врати са Луне с два килограма новог „плена”. Мисија „Чанге 5”, названа по кинеској богињи Месеца, успешно је у уторак лансирана са острва Хајнан на југу Кине, уз буран аплауз у контролној соби кинеског свемирског програма. Уколико све буде ишло по плану, Кина ће бити трећа земља која је вратила узорке с Месеца, после САД и СССР (последњи лендер „Луна 24” вратио се 1976. године).

Нова кинеска мисија има захтевну „кореографију”, технички сложенију од претходних и пионирску у односу на америчку и совјетску, рекао је на кинеској телевизији заменик главног инжењера Ју Денгјун. Када летелица уђе у Месечеву орбиту лендер ће се одвојити и кренути ка површини, док ће га орбитер чекати. Комплетан задатак бушења и узимања узорака мораће да обави за једну лунарну обданицу, која траје 14 наших дана, јер не може да преживи ледену лунарну ноћ. Потом ракета треба да га лансира назад до орбитера да би средином децембра с узорцима слетео у кинеску област Унутрашња Монголија.

План је да донесе два килограма Месечевог тла из регије познате као Океан олуја, формиране пре око 1,2 милијарде година. Америчке мисије „Аполо” донеле су 380 килограма, а руске „Луна” око 200 грама узорака, чија је старост процењена на три милијарде година. Истраживачи се надају да ће им ново камење помоћи да усаврше технику за процењивање старости геолошких површина на планетама, астероидима и другим небеским телима. Док с узбуђењем чекају нове узорке, поједини коментатори се питају да ли је Кина преузела вођство у трци за освајање свемира.

Мисија „Чанге” је најновији корак у амбициозном програму чији би врхунац требало да буде међународна станица за истраживање Месеца, а за деценију или две и људска колонија на нама најближем небеском телу. Званични подаци нису доступни, али консултантске фирме процењују прошлогодишња улагања Пекинга у истраживање свемира на 5,8 милијарди долара. То је око четвртине буџета америчке агенције НАСА, али кинеске амбиције нису мање од америчких. По издвајању за истраживања и развој (скоро 2,5 одсто БДП-а), Кина је све ближа САД (2,8 одсто).

Припадност елити земаља присутних у свемиру свакако је ствар великог националног поноса. Кина је послала првог „тајконаута” у васиону 2003. године, 34 године после америчког слетања на Месец, али је у међувремену напредовала брзим корацима. У јулу је започела мисију „Тјанвен 1”, први покушај да спусти ровер на Марс. НАСА је одмах следеће седмице покренула своју мисију за Марс под именом „Истрајност” (Perseverance). У јануару прошле године Кина је постала прва земља која је успешно спустила летелицу на далеку, „тамну” страну Месеца, што је НАСА поздравила као импресиван подвиг.

Кинеске амбиције убрзале су и америчке планове за „повратак на Месец”. Трампова администрација је скратила рок са 2028. на 2024. годину за програм „Артемис”, који треба да пошаље човека на Месец први пут од 1972. године, уз образложење да тај задатак мора много пре да се обави. И НАСА се нада да ће у Месечевој орбити направити сталну станицу, а у међувремену планира низ научних мисија, укључујући у наредне две године слање ровера који ће на јужном полу Месеца тражити воду. Неке подухвате, самостално или у сарадњи с НАСА, предузеле су приватне компаније.

Да спуштање на Луну није лако показују прошлогодишње неуспешне мисије Индије и једне израелске приватне компаније. У овом веку до сада је једино Кина успешно спустила роботску летелицу на површину јединог Земљиног природног сателита, и то два пута. „Чанге 3” у децембру 2013, а потом и „Чанге 4”, која је у јануару 2019. прва у историји слетела на ону страну Месеца која се никада не окреће ка Земљи. Тај ровер је и даље оперативан и скоро две године касније проучава лунарну геологију. По угледу на америчке приватнике попут Илона Маска, у Кини постоји око 60 приватних компанија у свемирској индустрији.

Коментари11
efb73
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

janošOS
Rusi su u vrlo mnogo stvari, u ono vrijeme, u osvajanju svemira šezdesetih godina, bili prvi. Oni su jako detaljno pratili i rad amerikanaca na tom polju. I siguran sam da bi bili prvi i ti koji bi obavijestili svijet o bilo kakvoj prevari amerikanaca da je prevare bilo.
Родион
Американци донели 380 кг правих узорака, а Руси свега 200 грамића некакве прашинице. И још се Американци навозали у “роверу” и сити наиграли голфа. Данашња деца треба да знају колико су Американци у то време били испред Руса у технологији... пропаганде..
zaliv.net
@Radion, na tvoju zalost iza Kine su u mnogim poljima a u svim preostalim za nekih 10-20god....otuda da postaju veoma nervozni i gledaju kako da zapocnu neki rat u Kini ili u njenoj neposrednoj blizini i to ti dovoljno kaze koliko su ameri zapravo zaostali i u kom vremenu zive. Taj narod a i ti izgleda niste svesni nekih cinjenica
Светолик Ранковић
Руси - први сателит, први живот у свемиру, први човек, прва жена, први човек у слободном простору, прва жена у слободном простору, рекордери у боравку у космосу (нешто преко 860 дана), први се спустили на Месец, први се спустили на Марс, први се меко спустили на Венеру, први отишли на тамну страну Месеца, први направили земаљску орбиталну станицу... А о пропаганди - ту су ипак американци непревазиђени.
Прикажи још одговора
Катрамунаћ
Колико знам, ово није први корак за стварање "међународне " орбиталне станице. Кинези праве кинеску орбиталну станицу. Једино могу са Русима, колико знам заједнички раде на неким модулима. Али са другима тешко. Зар смо заборавили да американци НЕ дозвољавају Кинезима боравак на МКС? Па због тога Кинези имају своје две орбиталне станице око Земље, које нису стално насељене. И Русија која је заправо због огромног искуства носилац МКС, почиње да прави поново своју али много јужније према.
Krit
Mnogo skupo kamenje
smena 8
Biće to prvi čovek na Mesecu.
bibi
Mislis prvi Kinez?
Milos iz Borce
Misliš prvi čovek sa ravne planete Zemlje?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља