субота, 23.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 01.12.2020. у 08:32 Никола Белић
ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ОД СУКОБА НА ЈУГУ СРБИЈЕ

НАТО гарантовао да ће ОВПБМ положити оружје

Албанске вође и званичници Србије никада нису ставили потпис на било који заједнички документ, а у селу Кончуљ, команданти побуњене паравојне формације потписали су Изјаву о демилитаризацији, у присуству представника алијансе, док је Београд одговорио прогласом „Амнестија је излаз”
Припадници Здружених снага безбедности у акцији на југу Србије (Фотографије ЕПА)

Побуна такозване ослободилачке војске Прешева, Бујановца и Медвеђе подигнута на основу непризнатог „референдума” Албанаца са југа централне Србије из 1992. године, са циљем да се припојe Косову, окончана је полагањем оружја ове формације, након што су њени команданти потписали Изјаву о демилитаризацији, у селу Кончуљ. Овај документ албански политички лидери су готово две деценије након оружаних сукоба погрешно интерпретирали као „Кончуљски споразум”, тврдећи да је Београд на основу њега наводно преузеo обавезу да амнестира припаднике ОВПБМ, због чега су својевремено говорили и да није спорно да се њеним припадницима подижу споменици.

Истина је, међутим, да су челници албанске паравојне организације 20. маја 2001. у Кончуљу, изјаву парафирали без присуства и учешћа представника тадашњих српских и југословенских власти, али су у овај процес били укључени међународни представници, тачније шеф НАТО канцеларије Шон Саливен. Како је „Политика” својевремено писала, поред представника ОВПБМ, Саливен је наведен и као супотписник поменутог документа о демилитаризацији у својству сведока. Београд је на овај чин одговорио три дана касније – на заједничкој седници Савезне владе и Владе Србије усвојена је информација о уласку Здружених снага безбедности у Копнену зону безбедности (КЗБ), али и јавна изјава „Амнестија је излаз”. Потписали су је потпредседник владе Небојша Човић, генерал Нинослав Крстић и, тада пуковник, Горан Радосављевић Гури.

То значи да албанске вође и представници званичних српских власти никада нису ставили потпис на било који заједнички документ, а органи Србије су на основу гаранција о полагању оружја ОВПБМ издали проглас „Амнестија је излаз”, који је био јавно истакнут на југу централне Србије. У њему су житељи овог дела земље обавештавани о томе да наше снаге располажу тачним подацима о грађанима три општине који поседују оружје, униформу, мине и другу војну опрему, док се они који су наоружани позивају да сав овај ратни материјал предају без последица. Већина припадника ОВПБМ учинила је то до 31. маја 2001, а у јулу исте године званично је дата амнестија за лица која су учествовала у оружаним сукобима против наших снага безбедности.


Припадници ОВПБМ

У име Албанаца изјаву о демилитаризацији су у Кончуљу, иначе селу код Бујановца, смештеном у Копненој зони безбедности, потписали командант ОВПБМ Шефћет Муслију и његови сарадници Мустафа Шаћири и Ридван Ћазими. ОВПБМ се уз помоћ међународне заједнице обавезала на потпуну демилитаризацију, разоружавање и распуштање, најкасније до 31. маја 2001, уз закључак да се окреће борби за права прирадника албанске мањине кроз политички процес и да гарантује сигуран и миран улазак Здруженим снагама безбедности. Захтевало се и формирање мултиетничке полиције, тражило се да се КФОР стави на располагање за пријем оружја, као и да НАТО и мисија Европске уније помогну, прате и верификују процес демилитаризације. На тај начин представници КФОР-а, мисије ОЕБС-а, посматрачке мисије ЕУ и НАТО-а одиграли су кључну улогу у потписивању документа о прекиду ватре, тачније о уласку Војске Југославије у „тампон зону”, као и потписивању изјаве о демилитаризовању ОВПБМ.

Као једна од политичких „тековина” побуне на југу централне Србије, осим погрешне интерпретације „Кончуљског споразума”, остао је и термин „прешевска долина”, који редовно употребљавају Албанци из Прешева, Бујановца и Медвеђе, вештачки спајајући ове три општине у једну целину. Овај израз заправо је синоним за „источно Косово”, како екстремнији албански кругови зову тај простор, алудирајући да би он требало да се припоји лажној држави. Албански активиста Белгзим Камбери, својевремено је настанак назива „прешевска долина” објаснио речима да су термин Албанцима „уступили” Американци у време сукоба на југу 2000. и 2001. године. „Прешевска долина је појам који су овде донеле америчке дипломате са циљем да буде избалансирани компромис између источног Косова и југа Србије”, објаснио је Камбери.

Чињеница је, међутим, да се општине Прешево, Бујановац и Медвеђа, у којима заједно живе Срби, Албанци и Роми, према административној подели Републике Србије, налазе у два различита округа са центрима у Врању и Лесковцу. Општина Медвеђа, наиме, удаљена је више од 150 километара од Прешева и Бујановца, а као део Јабланичког округа, смештена је на 47 километара од Лесковца и у њој, чак ни према признању самих албанских политичких лидера, никад није живело више од 25 одсто припадника њиховог народа, а према појединим тумачењима, тај удео данас износи око десет процената. Такође, појам „прешевска долина” нема историјско утемељење ни према једном релевантном истраживању.

„Референдум” из 1992. није признала међународна заједница

Помињање „референдума” из 1992. године, на којем су се Албанци са југа централне Србије изјаснили за аутономију, а тиме и наводно право да се уједине са Косовом, чиме би фактички заокружили североисточне „границе ’велике Албаније’”, у претходних 20 година постало је повремена пракса политичара из Приштине, али и из Прешева, Бујановца и Медвеђе. Ово изјашњавање не само да никада није признала држава Србија већ ни међународна заједница, чиме се делегитимизује и сам повод побуне, започете која је кулминирала 2001. године. Томе доприноси и чињеница да је овај такозвани референдум организован тако што су Албанци гласали по приватним кућама без икаквог укључивања државе и посматрача, који би оценили регуларност тог процеса. То касније није спречило поједине албанске лидере да говоре о готово плебисцитарној подршци одвајању од Србије. Наиме, уписано је нешто више од 45.000 бирача, а „да” је заокружило 97 одсто.

 

 

Коментари4
14985
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

fensi denser
koliko je tih terorista eliminsano? gde su fotografije leševa?
Цецко
Белгзим Камбери је у праву за назив прешевска долина. један сам од учесника у разговорима са међународном заједницом, када се протурао назив Источно Косово, где сам аргументима доказао да ово никако не може да буде Источно Косово. На прошлим изборима Албанци нису могли, после моје интервенције код РИК, да изађу на изборе под називом Долина, што им је сада допуштено, што је кратковидост власти. Овим појмом подразумевају област све до Ниша. До када ће их власт толерисати ради лажног мира.
Mrki
Mi sa takvim snagama ne bi smeli da imamo nikakav problem jer kako onda da se nosimo sa pravim formacijama.NATO nije mogao nas da pobedi.
Bene
U Medveđi sa 10% stanovnoštva albanske nacionalne manjine, 1998 i 1999 godine nije bilo ni jednog naoružanog teroriste UÇK, a nisu bili ni blizu, niti su ulazili sa druge strane zamišljene "granice", sa područja AO Kosovo i Metohija. Jedino što je dobar deo te populacije dobio nepisanu naredbu-pretnju od terorostičke organizacije UÇK da se isele sa tog područja.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља