понедељак, 08.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 01.12.2020. у 08:51 Ј. Цветковић

О Рафаелу Сантију и Светој Софији

Света Софија (Фото Ансплеш)

Јутјуб канал „Слушате Коларац” обогаћен је занимљивим видео-садржајима, углавном предавањима која су без присуства публике одржана у Задужбини Илије М. Коларца. Међу њима се издвајају она о ренесансном уметнику Рафаелу Сантију др Саше Брајовић и о Светој Софији др Владе Станковића.

Редовна професорка Одељења за историју уметности Филозофског факултета говорила је поводом 500 година од смрти италијанског сликара, а у оквиру циклуса „Велике годишњице”.

Саша Брајовић (Принтскрин Јутјуб)

‒ Желим да вас подсетим да је у име великог јубилеја, 500 година од Рафаелове смрти, у Риму у музеју Scuderie del Quirinale, сада врло значајном и занимљивом музејском простору који је некада био само складиште за краљевске кочије, била уприличена велика изложба. Видите да се она зове „Рафаел 1520‒1483”. Дакле, они полазе од његове смрти. Имали су разлога за то, али ми ћемо кренути ипак неким основним хронолошким редом ‒ овим речима Брајовићева је започела своје излагање.

Управо одабиром да на његов почетак стави нешто што је актуелно и подвучено занимљивим чињеницама, као и фотографијама са поменуте изложбе, она задржава пажњу и интересовање гледалаца да чују детаље из биографије познатог уметника.

Влада Станковић (Принтскрин Јутјуб)

„Оснивање престонице хришћанског света и прва Света Софија” прво је од четири предавања Владе Станковића, такође професора Филозофског факултета, која чине циклус „Света Софија и Цариград”.

Тема првог излагања јесте само оснивање града као престонице хришћанског света и о првим Светим Софијама ‒ „оним грађевинама које су претходиле Светој Софији коју је сазидао цар Јустинијан Први у шестом веку и која у тек нешто промењеном облику стоји у самом срцу модерног Истанбула”. Географски подаци, политички и друштвени положај и важност града смештеног на полуострву између Мраморног мора, Босфорског мореуза и залива Златни рог, цареви који су у њему столовали ‒ све то преточило се у причу о зачецима изузетне грађевине која је током своје историје била хришћанска црква, грчка православна црква, римска католичка црква, царска џамија и музеј.

Коментари0
21c7e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља