петак, 15.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 01.12.2020. у 10:51

Ко је забранио градњу Храма Светог Саве

(Фото Н. Марјановић)

Опростили смс се од Његове светости, патријатха српског архиепископа Иринеја, који је сахрањен у крипти Храма Светог Саве чија изградња без његове изузетне активности и ревности још не би била завршена. А изградња ове српске светиње трајала је више од 100 година. Градитељи и патријарх имали су се на кога угледати. У хиљадугодишњој Србији манастире и цркве градили су верски великодостојници и државници, почев од рашких жупана у осмом веку, па немањићких краљева и царева, Светог Симеона и Светог Саве и других – током 200 година постојања, потом цара Душана и цара Лазара, све закључно са деспотом Стефаном Лазаревићем, Бранковићима, Обреновићима и Карађорђевићима.

Градња Храма Светог Саве је дуго трајала, уз застоје, муке и невоље, које су некада биле не само бесмислене већ и неразумне, што би обичан човек рекао ,,последица плитке памети”.

Ево једног примера, који се не сме заборавити, јер је благодарећи честитости и разборитости једног државника градња Храма Светог Саве настављена. А била је обустављена (забрањена) после политичког ,,става” идеолошког карактера.

Цитирам део из интервјуа Душана Чкребића листу „Време” од 31. маја 2012. године који је водила новинарка Зора Дрчелић:

,,Забрана наставка изградње Храма Светог Саве на Врачару, донета после рата, у ствари је била политичка одлука идеолошког карактера. Донета је у политичком врху Србије, а не у Скупштини Србије. Нема легитимитет. Преносила се годинама снагом политичког става, а да је никада нико није донео, нити потврдио ниједан компентентни државни орган Републике Србије. Није штампана у ’Службеном гласнику Србије’, као званична одлука. Када сам изабран за председника Председништва Србије, у мају 1984. године (до 1986 – оп. аут.), проценио сам да могу битно да утичем на промену заузетог политичког става о забрани наставка изградње Храма Светог Саве”, изричито је тада изјавио Чкребић. Додао је да се консултовао са председником Скупштине Србије Слободаном Глигоријевићем, Иваном Стамболићем, тада секретаром Централног комитета. Такође, и са Слободаном Милошевићем из Градског комитета који му је рекао: „Уради шта мислиш да треба да урадиш”. „Организованог отпора није било. Једино је Удружење бораца општине Врачар било против. У Републици сам постигао сагласност свих. Јуна 1985. у вили Извршног већа Србије, патријарху Герману и члановима Синода Српске православне цркве саопштио сам да могу да наставе изградњу Храма Светог Саве. То је била моја цивилизацијска обавеза. Том одлуком скинута је срамота наше генерације.”

Љубомир Ив. Јовић,
Нови Београд

Коментари4
773ed
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бранко П.
Пре свега захваљујући Душану Чкребићу а по наговору блаженопочившег Епископа жичког ,Митрополит Др.Амгилохије је изабран за Епископа банатског.А потом су за епископе изабрани Епископи:Атанасије,Артемије,Иринеј Буловић,Пахомије.За све њих је постојао(незванични) ембарго да не смеју бити изабрани за Епископе.На VIII конгресу комуниста Југославије Оскар Давичо се жестоко обрушио на све њих називајући их "штићеницима пуковичке хунте и непријатељима бр.ЈЕДАН наше државе"
bruno zgaga
Iako nisam vernik pravoslavne vere,nemam ništa protiv dalje izgradnje i završetka crkve Svetog Save.Beograd inače ne oskudeva u crkvama,gde se naročito ističu crkve Saborne i crkve svetog Marka.Što se tiče završetka crkve Sv.Save,nemam ništa protiv da se ona završi,ali možda grešim, - sada nije vreme.Narod je osiromašio,državna kasa se prazni sa epidemijom,tako da bi privatnici dobro stojeći,mnogo pomogli kao neki dan pomenuti rodjak Dragana Djilasa ,koji poseduje 28 stanova da daju neki dinar.
Zorka Papadopolos
Zanimljivo je da nije postojala zvanica zabrana. Moj deda - ujak, Milan Jovanovic Stojimirovic je sudski proglasen 'narodnim neprijateljem', poslat na robiju. Medjutim, nikada mu nije bila izdata pismena presuda. Kad sam je potrazila u arhivu Suda, saopsteno mi je (usmeno!) da su presude iz 1945 'komisijski... unistene'. Jedini trag, upis u knjigu presuda. Dakle, komunisti su I te kako bili svesni, da je njihovo divljanje protiv politickih neistomisljenika bilo protiv svakog prava.
Владимир Крајина
Хвала њему и истомишљеницима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља