недеља, 24.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 01.12.2020. у 14:53

Чарапе краља Петра

Краљ Петар Карађорђевић (Фото Википедија)

Наш истакнути књижевник Милован Витезовић у својој књизи „Чарапе краља Петра” написао је једну од најдирљивијих и најлепших прича из Великог рата (1914–1918).

У колони српске војске и њене команде која се повлачила преко Албаније били су и краљ Петар Карађорђевић, цела српска влада, али је спас у бегу од непријатеља потражио и велики број становника. Ту се нашла и Макрена Спасојевић из села Словац код Лајковца. Кренула је да тражи сина Маринка, који је као добровољац отишао заједно са војском. После вишедневне безуспешне потраге, није имала снаге да настави. Бескрајна колона избеглица и уморне војске тада је већ прешла Косово и почела да улази у снегом оковану Албанију. Ту је Макрена срела краља Петра. Зауставила је краља и заветовала га да пронађе њеног сина. Том приликом дала му је пар вунених чарапа које је исплела за Маринка.

„На повратку ка свом селу, њен плач због несталог сина и несреће која је задесила цео народ чуо је један рањени непријатељски војник. Макренина туга га је подсетила на његову мајку која је остала негде далеко. Последња жеља му је била да га Макрена оплаче на сахрани и она му је ту жељу испунила.” Прича каже да је на његовом гробу, после сахране и издахнула.

Краљ Петар није заборавио своје обећање. Пронашао је Маринка, али умрлог од хладноће негде у планинама Албаније. Вест о смрти његове мајке и о њеном гесту примио је после рата, када је послао свог саветника да је тражи.

Краљ Петар је наредио да се Макрени и Маринку на гробу подигне споменик и постави спомен-плоча на којој ће писати: „Овај споменик подиже Петар Карађорђевић Макрени Спасојевић, која лежи овде, и њеном сину Маринку, који се вечним сном смири у гудурама Арбаније”.

Недуго после тога, умро је и краљ Петар. До краја живота није се одвајао од вунених чарапа мајке Макрене. Држао их је испод јастука на коме је спавао.

После Другог светског рата комунистичке власти су наредиле да се споменик Макрени и њеном сину сруши. Споменик је 2011. године обновило Друштво српских домаћина и он и данас стоји у селу Словац код Лајковца да сведочи о несебичној љубави мајке и народном краљу коме није било испод части да носи сељачке чарапе.

Јован Поповић,
Београд

Коментари3
2ab51
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

vito
Срушили споменик Макрени ? А каква је корист била од њихове владавине. Нове народне изреке:"После Тита трава не никла" -тако је живио г-дин Броз. Како је почео владати :" Прво да се ја уселим у краљев двор па ћу се онда борити за радничка права".
Драгољуб Збиљић
Не може се рећи: "Нисмо их достојни." Свако уопштавање је не само нетачно него и непоштено. Јер, има и данас Срба који су достојни својих јуначких и поштених претходника. Истина, све их је мање, али их ипак, на срећу, има.
Димитрије
Без Краља не ваља. Овако се воли свој народ и отаџбина. Нисмо их достојни.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља