Када је одлучивао о повећању плата за наредну годину, министар финансија је знао оно што смо сви наслућивали – јавна предузећа неће добити повећање, јер су нека од њих сама то већ учинила.

„ЕПС Дистрибуција” је повећала накнаде за топли оброк и регрес, а својим запосленима исплаћује и награде, утврдила је Државна ревизорска институција. Нешто слично је урадила је и Рибарска бања из Крушевца, која је прошле године својим запосленима повећала зараде мимо закона.

У извештају о ревизији финансијских извештаја оператора дистрибутивног система „ЕПС Дистрибуција” Београд за 2019. годину наводи се низ неправилности. Државна ревизорска институција скреће пажњу да је мандат вршиоцу дужности директора Бојану Алагићу истекао 2017. године, али и наглашава да предузеће није поступило у складу са Законом о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата, то јест зарада и других сталних примања код корисника јавних средстава, јер је повећало поједине елементе зараде.

Тако је од 2018. године повећан нето износ накнада за топли оброк са 200 динара на 300 динара дневно. Потом, од 2018. регрес за коришћење годишњег одмора запослених са 36.298 динара повећан је на 50.000 динара у бруто износу.

Занимљиво је,  да од 2016. исплаћује запосленима награду – део зараде по основу доприноса запослених пословном успеху, од по 210 динара у бруто износу за сваки радни дан.

У извештају о ревизији правилности пословања Специјалне болнице за рехабилитацију „Рибарска бања” Крушевац у делу који се односи на увећање плата запослених од 1. јануара до 31. децембра 2019. и јавне набавке у периоду од 1. јануара 2018. до 31. децембра 2019. наводи се да је ова болница имала расходе по основу увећања плате запослених у износу од 49,92 милиона динара, а да није утврдила структуру цене здравствених и других услуга које пружа уз наплату, односно није утврдила сразмерно учешће трошкова рада у оствареном приходу које представља основ увећања плате запослених.

Упитани да прокоментаришу наводе ДРИ, у ЕПС-у за „Политику” кажу да у вези с првом констатацијом, која се односи на мандат в. д. директора Бојана Атлагића, указују на мишљење Министарства привреде од 21. марта 2017, према коме одредбе члана 52 став 1 и 2 Закона о јавним предузећима не предвиђају престанак функције вршиоца дужности директора по сили закона, него их треба тумачити на тај начин да „вршилац дужности директора наставља да обавља ту дужност и након истека годину дана, све док не буде разрешен дужности, односно све до именовања директора по спроведеном јавном конкурсу”.

Што се тиче друге констатације, у складу са законом о Државној ревизорској институцији, оператор дистрибутивног система „ЕПС Дистрибуција” д. о. о. Београд, као ревидирани субјект, поднеће Државној ревизорској институцији одазивни извештај о поступању по датим препорукама у предметном извештају, уважавајући законом дефинисан рок, наводе.

У вези са исплатом по основу доприноса запослених пословном успеху, као и исплатом и обрачуном накнаде трошкова за исхрану и исплатом регреса запосленима, пре свега, истичу да је констатација дата у делу предметног извештаја „Друга питања у поступку ревизије”, то јест да поводом наведеног није дата препорука за поступање.

Исплата по основу доприноса запослених пословном успеху и обавеза послодавца да запосленима врши накнаду трошкова за исхрану и исплату регреса уређена је одредбама посебног колективног уговора за „Електропривреду Србије”, потписаног од стране Синдиката радника „Електропривреде Србије” и Владе Републике Србије (Министарства рударства и енергетике).

Такође, наведеним колективним уговором је дефинисано да ће се висина ових надокнада регулисати посебним актом између послодавца и Синдиката радника „Електропривреде Србије”. С обзиром на то да је ОДС зависно привредно друштво оснивача ЈП ЕПС, у обавези је да примењује све одредбе посебног колективног уговора за „Електропривреду Србије”, закључују у ЕПС-у.