субота, 16.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 01.12.2020. у 23:02

Тема југословенства није мртва

(Фотодокументација „Политике”)

ЗАГРЕБ - Тема југословенства није мртва на простору бивше СФРЈ, отворена је и о њој ће се још много разговарати, с тим да се на њу различито гледа из Хрватске, Словеније или Србије, сматрају историчари, учесници трибине „Уједињење Југославије 1. децембра 1918: од наде до трагедије”.

Одржана у организацији Српског привредног друштва Привредник у Загребу, трибина је окупила историчаре из Словеније, Хрватске и Србије, професоре Бојана Балковеца, Бранимира Јанковића и Предрага Марковића, који су сагласни да је тема југословенства комплексна, као и да је наслеђе Југославије можда најживље у области културе и поп културе, где 30 година од њеног распада и даље постоје одређени сентименти који се преливају преко граница земаља бивше државе.

Професор Јанковић са Универзитета у Загребу се слаже да у Хрватској има много анимозитета према некадашњој заједничкој држави и то тумачи као последицу ратног и поратног искуства из Другог светског рата, рата 90-тих, али и, како каже, сузбијања хрватске идеје за стварање самосталне државе.

Према његовим речима, суштина хрватског национализма је настала насупрот идеји југословенства, преноси Танјуг.

У Хрватској је, објашњава Јанковић, југословенски идентитет највише прихваћен као наднационални, као кровни појам, али не онај који, како каже, поништава хрватски идентитет.

За професора Марковића југословенство као у свим компликованим односима има различите садржаје за различите народе.

Он истиче да је за Словенце и Хрвате југословенство било „додати идентитет”, док код Срба није било разлике између југословенства и српства.

Хрвати и Словенци, прецизира Марковић, су имали снажно осећање сопственог идентитета, а југословенство им је било нешто као што им је, на пример, данас европејство.

Професор Балковец каже да је у Словенији ситуација слична као у Хрватској.

У Словенији је, додаје, југословенство било прихваћено, иако је реално према попису становништва из ранијег периода у тој држави било мало оних који су се изјашњавали као Југословени.

Према речима Балковеца, у Словенији је осећај националне припадности био јачи од југословенства и због језичке разлике, иако се, подсетио је, у словеначким школама дуго након распада Југославије учио предмет српско-хрватски језик, што није био случај у другим државама насталим распадом СФРЈ.

Говорећи о будућности региона Марковић сматра да ће демографски колапс, осим у Словенији, имати добре последице јер ће обесмислити национализам и неће, каже, имати ко да се бори за национални простор.

Може се догодити, наводи, да ће потомцима, оних најамбициознијих бораца за идентитет, име и језик, који ће се рађати у Канади или Шведској бити свеједно, јер неће ни говорити тим језиком.

Балковец је за пример узео своје студенте, који идентитетско питање бивше државе, данашње Словеније или неког будућег посла који ће радити у Даблину или Берлину доживљавају без емотивног жара.

А, ако постоје изузеци, а постоје, онда су то, додаје, лични афинитети.

О питању могућег цивилизованог суживота између Хрвата и Срба, уз дијалог у неком будућем времену, Јанковић сматра да је стално тражење непријатеља, једних ии других, национализама, потпуно беспредметно.

Нада се, истиче, да ће превагнути процеси који иду међусобном разумевању и дијалогу, као што је са српском заједницом у Хрватској већ направљен одређени искорак.

Разговор глувих, каже Јанковић, више није могућ, а чини се, истиче, да је већина тзв. обичних људи свесно да стање продубљивања напетости и држања држава у ратном стању није више одрживо.

Коментари85
deff6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Благојевић Предраг,Пале,Романија
``Osimski sporazum priznao je i Vatikan. To znači da bez suglasnosti HR nema promjene, a HR je dosada odbijala i revizije.``Да занемаримо религијски занос.Или мало помало,миц по миц,почиње нам се допадати Блиски Исток,па гасимо секуларизам.``Najkraća udaljenost (zračnom linijom) na relaciji Umag - Rome (Rim) je 403.38 km.``Дакле,као да сте рекли Швајцарска је признала споразум.Италија се сматра наследником Млетачке републике,која је била далеко окрутнија од Турског царства.Мислите о томе.
Благојевић Предраг,Пале,Романија
Постоји ли могућност да моја отаџбина(Р. Србија) прогласи Осимске споразуме правно ништавним?Као минималну мјеру реторзије због словеначког и хрватског муњевитог признања тзв косова.При договору око подјеле имовине СФРЈ Србији је признато нешто преко 31%.Као да имате три адвоката,а један у сред процеса одустане и приђе тужилаштву.Само питам.
Maja
@Благојевић Предраг,Пале,Романија - Ne postoji nikakva šansa da Osimske sporazume bilo tko proglasi ništavnim, osim ako se o tome dogovore Italija, Slovenija i Hrvatska. Srbija nije stranka Sporazuma. Prije Osimskog, 1947. bio je potpisan Pariški sporazum. Osimski sporazum potpisan je 1975. i stupio je na snagu 1977. Nakon raspada SFRJ, Italija je potpisala Anexe Sporazuma. Osimski sporazum priznao je i Vatikan. To znači da bez suglasnosti HR nema promjene, a HR je dosada odbijala i revizije.
Пера Писар
"Марковић сматра да ће демографски колапс, осим у Словенији, имати добре последице јер ће обесмислити национализам и неће, каже, имати ко да се бори за национални простор". О нашем учеснику довољно.
Mile Rad
Odlicna ideja ali samo bez Srpskog naroda bilo gde da su. Mi smo to dvaput pravili pa nije uspelo za Srpski narod i pored svih zrtava preko kojih smo prosli. Neka to neko drugi pokusa bez nas.
Mole
Procitajte malo Trifunove komentare ako vec necete da citate i razmislite malo ovo vazi samo za Srbe ostali mogu kako hoce.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља