Није злато све што сија, али у његовим полугама јесте сигурност једне земље. То потврђује пример Америке која је светски рекордер са 8.134 тоне злата у својим резервама, што је не спречава да критикује Москву и Пекинг када убрзано купују злато, смањујући своју зависност од долара. И Србија је у последњих годину дана увећала своје златне резерве за 50 одсто, тачније за 10 тона, истакао је недавно председник Александар Вучић.

Тако данас располажемо са 32 тоне злата, вредног 1,66 милијарде долара. Зашто је у свету дошло до нове „златне грознице” и окретања ка овом племенитом металу? Да ли је у питању бежање од долара, од папирног новца уопште или је свеприсутан страх од потпуног краха либералног капитализма?

Новинар и књижевник Борис Над каже за „Политику” да је једно извесно: „Потражња за златом расте у кризним временима.” Додаје да Запад наставља са старом политиком, оптужујући Русију и Кину за експанзионизам, агресивност, империјалне амбиције...

„Дакле, за све оно на шта смо већ навикли. Што, такође, указују на лошу савест Запада. Ко данас виче ’држите лопова’”, прокоментарисао је наш саговорник. Предстоје нам, како каже, занимљива времена, у смислу древне клетве: „Дао бог да живиш у интересантна времена.” „У будућности очекујем, у најмању руку, нови хладни рат са Кином и наставак оног старог, са Русијом. Свет се данас дели на засебне и самодовољне целине, а не уједињује”, оцењује Над.

Нова „златна грозница” представља реакцију на покушаје глобалне доминације одређених западних земаља, сигуран је искусни дипломата Живадин Јовановић. То је, како наводи, уједно и реакција на праксу штампања новца без покрића које је постала посебно изражена од 2008. године. Јовановић додаје да је финансијска и економска криза произашла из неодговарајућег система глобалног либералног капитализма, а појачана је глобалним заоштравањем односа у сфери безбедносне политике.

И Борис Над се слаже да је либерални капитализам исцрпео све своје моделе и да се „међународни либерални светски поредак” урушава пред нашим очима.

„Штавише, он је био ’успешан’ само у једном, ограниченом сегменту, на једном територију: у државама које називамо западним. То је модел који је своје ’успехе’ заснивао на колонијализму, пљачки, експлоатацији, империјализму. Сада је постао препрека расту. Где су успеси либералног капитализма у Латинској Америци, Африци, Азији...?”, прокоментарисао је Над.

Пита се шта је данас „светска економија” и напомиње да нису сви једнако погођени кризом, јер је Кина прва и једина велика економија која је забележила значајан раст и избегла рецесију. САД су, подсећа, кумовале овој тенденцији, проглашавајући санкције за добар део света. „А то ће се наставити и под Бајденом”, поручује Над. Запад данас, у жељи да се „одбрани” (од кога? од Истока?), срља у нови тоталитаризам. То је, додаје, такозвани велики ресет – збирка лепих жеља.

С друге стране Живадин Јовановић подсећа да је глобална атмосфера несигурности појачана незабележеном трком у наоружању и да никада нису били већи издаци у те сврхе. САД је, додаје, потрошила 400 милиона долара за наручивање нових ракета, а све то изазива тензију и несигурност. Проблеми се заоштравају, како додаје, и због тренда хлађења мулитлатерализма и јачања национално орјентисаних политика. Америка иступа из међународних организација, напустили су Глобални споразум о климатским промена, као и Споразум о нуклеарним снагама средњег домета, а на томе су радили и Барак Обама и Доналд Трамп.

Борис Над није сигуран да је реч само о јачању националних држава већ пре да је реч о јачању „држава-цивилизација”. О томе, како додаје, говори политички теоретичар Адријан Пабст:

„У Кини и Русији владајуће класе одбацују западни либерализам и ширење глобалног тржишног друштва. Оне дефинишу своје земље као карактеристичне цивилизације, са својим јединственим културним вредностима и политичким институцијама.” На Западу то називају „јачањем ауторитаризма”. „Парадоксално, исто се дешава и самом Западу: затвара се у своје, све тешње границе. Сматрам да је управо о томе реч: о јачању „држава-цивилизација”. Јачају и Иран, Турска...”, напомиње наш саговорник.

Истовремено, додаје Живадин Јовановић, све су бруталнији покушаји запада, тачније САД, да контролишу Кину и Русију на економском и финансијском плану. Ипак Јовановић подсећа да Русија, Кина, Бразил, Јужноафричка Република и Индија мењају глобални распоред моћи и то управо на штету западних земаља. Наравно да нове економске и политичке силе не желе више долар као монету, јер он представља моћно оружје одржавања америчке доминације на глобалном плану. О промењеним односима довољно говори и чињеница да се некада 90 одсто светске трговине обављало у доларима, а сада половина.

„Кина и Русија које су стратешки глобални партнери прешле су на међусобна плаћања у јуану односно у рубљама, а њихови послови само у енергетском сектору вреде 400 милијарди долара. Замислите тај ударац за долар”, додаје наш саговорник. 

Јовановић сматра да је улагање у злато природна реакција на негативна дешавања на глобалном финансијском пољу, а томе се свака земља прилагођава на свој начин. Тако и мала Србија. Реч је о нужди да се заштитимо у неизвесним временима. Међутим, кључно је то да међу великим силама недостаје глобални дијалог како би се смањиле тензије и турбуленције. Свака земља би, како додаје, сходно својој снази, требало да узме удео у решавању глобалних финансијских и економских проблема.

Карановић: Унца ће коштати 4.000 долара

Директор Центра за друштвену стабилност Огњен Карановић објашњава за „Политику” да је улагање у злато добар потез јер улагачи и инвеститори, сагледавајући ширу, макроекономску слику, гледају и како нека земља води своју економску политику на дугорочном плану. Златне резерве штите државу од бројних ризика, а тренутно је то одлична инвестиција с обзиром на растућу цену овог племенитог метала.

„Процењује се да ће унца злата достићи цену од чак 4.000 долара, што мени звучи потпуно невероватно. Ипак, то нам говори да су светске валуте у озбиљној кризи, пре свега долар, али и евро и јуан. Када постоји несигурност, наравно да се земље окрећу племенитим металима”, подсећа Карановић, напомињући да је Србија у значајној предности у односу на друге земље. Хрватска тренутно не располаже златним резервама и узалудно покушава да их обнови. Они су од СФРЈ наследили 15, 5 тона злата, што су распродали 2001. и 2005. године, сматрајући да је реч „о ризичној инвестицији”. Ипак Карановић напомиње да ће у овој озбиљној економској кризи, која је захватила свет, земље чије су финансије покривене златном подлогом, бити стабилније и интересантније за инвеститоре. Оне неће избећи кризу, али ће имати какву такву сигурност да њихова имовина неће бити обезвређена.

Над: Време кад се новац троши, а не зарађује

Економисти се слажу у оцени да је злато чувар вредности имовине и баш због тога је изузетно значајно куповати га, поготово када су на видику већи геополитички конфликти. Пандемија је само увећала тражњу за овим племенитим металом, а ова јагма не одражава просту финансијску рачуницу већ и актуелно стање на глобалној политичкој сцени. Борис Над напомиње да се Србија са 32 тоне злата којима располаже, налази на солидном месту.

„ Реч је о око десет одсто девизних резерви. Да ли је то довољно? Удео у Русији износи приближно једну четвртину, а ми ’живимо у време кад се новац троши, а не зарађује’”, подсећа Над.

Са готово истом количином злата као Србија располаже Мађарска, док је Бугарска „тешка” 40 тона. Македонија има 6,9 тона злата, Босна и Херцеговина три, а Албанија 2,8 тона. САД су убедљиви рекордери по количини златних резерви, а на другом месту је Немачка, иако има готово 5.000 тона злата мање од Америке (3.346 тона). На петом месту налази се Русија (2.300 тона), у стопу је следи Кина (1.948 тона), а потом и Швајцарска (1.040 тона).

Такође, Турска, Индија и Казахстан у протеклих неколико година значајно су увећале број златних полуга којима располажу, што изазива константно комешање на Западу. Пандемија ковида 19 проузроковала готово невероватан скок цене злата, тако да једна унца вреди чак 2.075 долара, уместо досадашњих 1.560. Ова цена је последица веће тражње, слажу се стручњаци, али и одраз турбулентних времена у којима живимо.