среда, 21.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 02.12.2020. у 08:12 Јелена Попадић

И Србија тражи уточиште у злату

Нова „златна грозница” је реакција на покушаје глобалне доминације одређених западних земаља и на праксу штампања новца без покрића, посебно изражене од 2008. године, оцењује Живадин Јовановић
(Фото Анђелко Васиљевић)

Није злато све што сија, али у његовим полугама јесте сигурност једне земље. То потврђује пример Америке која је светски рекордер са 8.134 тоне злата у својим резервама, што је не спречава да критикује Москву и Пекинг када убрзано купују злато, смањујући своју зависност од долара. И Србија је у последњих годину дана увећала своје златне резерве за 50 одсто, тачније за 10 тона, истакао је недавно председник Александар Вучић.

Тако данас располажемо са 32 тоне злата, вредног 1,66 милијарде долара. Зашто је у свету дошло до нове „златне грознице” и окретања ка овом племенитом металу? Да ли је у питању бежање од долара, од папирног новца уопште или је свеприсутан страх од потпуног краха либералног капитализма?

Новинар и књижевник Борис Над каже за „Политику” да је једно извесно: „Потражња за златом расте у кризним временима.” Додаје да Запад наставља са старом политиком, оптужујући Русију и Кину за експанзионизам, агресивност, империјалне амбиције...

„Дакле, за све оно на шта смо већ навикли. Што, такође, указују на лошу савест Запада. Ко данас виче ’држите лопова’”, прокоментарисао је наш саговорник. Предстоје нам, како каже, занимљива времена, у смислу древне клетве: „Дао бог да живиш у интересантна времена.” „У будућности очекујем, у најмању руку, нови хладни рат са Кином и наставак оног старог, са Русијом. Свет се данас дели на засебне и самодовољне целине, а не уједињује”, оцењује Над.

Нова „златна грозница” представља реакцију на покушаје глобалне доминације одређених западних земаља, сигуран је искусни дипломата Живадин Јовановић. То је, како наводи, уједно и реакција на праксу штампања новца без покрића које је постала посебно изражена од 2008. године. Јовановић додаје да је финансијска и економска криза произашла из неодговарајућег система глобалног либералног капитализма, а појачана је глобалним заоштравањем односа у сфери безбедносне политике.

И Борис Над се слаже да је либерални капитализам исцрпео све своје моделе и да се „међународни либерални светски поредак” урушава пред нашим очима.

„Штавише, он је био ’успешан’ само у једном, ограниченом сегменту, на једном територију: у државама које називамо западним. То је модел који је своје ’успехе’ заснивао на колонијализму, пљачки, експлоатацији, империјализму. Сада је постао препрека расту. Где су успеси либералног капитализма у Латинској Америци, Африци, Азији...?”, прокоментарисао је Над.

Пита се шта је данас „светска економија” и напомиње да нису сви једнако погођени кризом, јер је Кина прва и једина велика економија која је забележила значајан раст и избегла рецесију. САД су, подсећа, кумовале овој тенденцији, проглашавајући санкције за добар део света. „А то ће се наставити и под Бајденом”, поручује Над. Запад данас, у жељи да се „одбрани” (од кога? од Истока?), срља у нови тоталитаризам. То је, додаје, такозвани велики ресет – збирка лепих жеља.

С друге стране Живадин Јовановић подсећа да је глобална атмосфера несигурности појачана незабележеном трком у наоружању и да никада нису били већи издаци у те сврхе. САД је, додаје, потрошила 400 милиона долара за наручивање нових ракета, а све то изазива тензију и несигурност. Проблеми се заоштравају, како додаје, и због тренда хлађења мулитлатерализма и јачања национално орјентисаних политика. Америка иступа из међународних организација, напустили су Глобални споразум о климатским промена, као и Споразум о нуклеарним снагама средњег домета, а на томе су радили и Барак Обама и Доналд Трамп.

Борис Над није сигуран да је реч само о јачању националних држава већ пре да је реч о јачању „држава-цивилизација”. О томе, како додаје, говори политички теоретичар Адријан Пабст:

„У Кини и Русији владајуће класе одбацују западни либерализам и ширење глобалног тржишног друштва. Оне дефинишу своје земље као карактеристичне цивилизације, са својим јединственим културним вредностима и политичким институцијама.” На Западу то називају „јачањем ауторитаризма”. „Парадоксално, исто се дешава и самом Западу: затвара се у своје, све тешње границе. Сматрам да је управо о томе реч: о јачању „држава-цивилизација”. Јачају и Иран, Турска...”, напомиње наш саговорник.

Истовремено, додаје Живадин Јовановић, све су бруталнији покушаји запада, тачније САД, да контролишу Кину и Русију на економском и финансијском плану. Ипак Јовановић подсећа да Русија, Кина, Бразил, Јужноафричка Република и Индија мењају глобални распоред моћи и то управо на штету западних земаља. Наравно да нове економске и политичке силе не желе више долар као монету, јер он представља моћно оружје одржавања америчке доминације на глобалном плану. О промењеним односима довољно говори и чињеница да се некада 90 одсто светске трговине обављало у доларима, а сада половина.

„Кина и Русија које су стратешки глобални партнери прешле су на међусобна плаћања у јуану односно у рубљама, а њихови послови само у енергетском сектору вреде 400 милијарди долара. Замислите тај ударац за долар”, додаје наш саговорник. 

Јовановић сматра да је улагање у злато природна реакција на негативна дешавања на глобалном финансијском пољу, а томе се свака земља прилагођава на свој начин. Тако и мала Србија. Реч је о нужди да се заштитимо у неизвесним временима. Међутим, кључно је то да међу великим силама недостаје глобални дијалог како би се смањиле тензије и турбуленције. Свака земља би, како додаје, сходно својој снази, требало да узме удео у решавању глобалних финансијских и економских проблема.

Карановић: Унца ће коштати 4.000 долара

Директор Центра за друштвену стабилност Огњен Карановић објашњава за „Политику” да је улагање у злато добар потез јер улагачи и инвеститори, сагледавајући ширу, макроекономску слику, гледају и како нека земља води своју економску политику на дугорочном плану. Златне резерве штите државу од бројних ризика, а тренутно је то одлична инвестиција с обзиром на растућу цену овог племенитог метала.

„Процењује се да ће унца злата достићи цену од чак 4.000 долара, што мени звучи потпуно невероватно. Ипак, то нам говори да су светске валуте у озбиљној кризи, пре свега долар, али и евро и јуан. Када постоји несигурност, наравно да се земље окрећу племенитим металима”, подсећа Карановић, напомињући да је Србија у значајној предности у односу на друге земље. Хрватска тренутно не располаже златним резервама и узалудно покушава да их обнови. Они су од СФРЈ наследили 15, 5 тона злата, што су распродали 2001. и 2005. године, сматрајући да је реч „о ризичној инвестицији”. Ипак Карановић напомиње да ће у овој озбиљној економској кризи, која је захватила свет, земље чије су финансије покривене златном подлогом, бити стабилније и интересантније за инвеститоре. Оне неће избећи кризу, али ће имати какву такву сигурност да њихова имовина неће бити обезвређена.

Над: Време кад се новац троши, а не зарађује

Економисти се слажу у оцени да је злато чувар вредности имовине и баш због тога је изузетно значајно куповати га, поготово када су на видику већи геополитички конфликти. Пандемија је само увећала тражњу за овим племенитим металом, а ова јагма не одражава просту финансијску рачуницу већ и актуелно стање на глобалној политичкој сцени. Борис Над напомиње да се Србија са 32 тоне злата којима располаже, налази на солидном месту.

„ Реч је о око десет одсто девизних резерви. Да ли је то довољно? Удео у Русији износи приближно једну четвртину, а ми ’живимо у време кад се новац троши, а не зарађује’”, подсећа Над.

Са готово истом количином злата као Србија располаже Мађарска, док је Бугарска „тешка” 40 тона. Македонија има 6,9 тона злата, Босна и Херцеговина три, а Албанија 2,8 тона. САД су убедљиви рекордери по количини златних резерви, а на другом месту је Немачка, иако има готово 5.000 тона злата мање од Америке (3.346 тона). На петом месту налази се Русија (2.300 тона), у стопу је следи Кина (1.948 тона), а потом и Швајцарска (1.040 тона).

Такође, Турска, Индија и Казахстан у протеклих неколико година значајно су увећале број златних полуга којима располажу, што изазива константно комешање на Западу. Пандемија ковида 19 проузроковала готово невероватан скок цене злата, тако да једна унца вреди чак 2.075 долара, уместо досадашњих 1.560. Ова цена је последица веће тражње, слажу се стручњаци, али и одраз турбулентних времена у којима живимо.

 

Коментари15
4c288
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petrovic
U okviru ove analize trebalo je pomenuti i digitalni novac (kriptoivalute), kao rešenje za krizu dolara kao svetske valute . Kina radi na tome... Osim ako se to ne smatra za prevaru, kako mnogi tvrde.
šta
"Hrvatska trenutno ne raspolaže zlatnim rezervama i uzaludno pokušava da ih obnovi" - da ih hoće obnoviti, kupila bi ih, nije to tako teško.
Радомир Вукашинов
Ма и ја бих купио за резерву 9,81 (N) , али мени је то тешко .
Petar
Zlato je zlato samo ako ga imaš u svojim rukama. Ne važi se ako u rukama imaš samo papir kao potvrdu da imaš zlato u nekom trezoru koje niko nikad nije video.
Горан
Само не на чување у западним трезорима јер ћемо кад тад остати без њих јер ће нам њихове владе наместити кризу и отети исто као некадашњој краљевини Југославији,Венецуели,Либији...
ralence
Погрешно се мисли да је Британски министар Винстон Черчил одбио да врати злато Југословенској Краљевској Влади у изгнанству која је била у Лондону за време 2 светског рата. Златне резерве Краљевине Југославије су пребачене у Лондон пре напада Нациста на Краљевину Југославију. То злато је Черчил пребацио у Канаду заједно са златним резервама УК,Пољске,Чехословачке итд Са тим златом Енглези су плаћали Америчку помоћ у наоружању и борби против Нациста. Помоћ Титу је плаћено тим краљевим златом .
Lazar
Ko ima dosta novca, kupuje stanove, imanja, zemljiste, ili ulaze u privredu, osniva preduzeca. Ako preostane, nije lose imati i nekoliko dukata, za zlu ne trebalo . . .

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља