субота, 16.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 02.12.2020. у 08:26 Милан Галовић
ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ОД СУКОБА НА ЈУГУ СРБИЈЕ

Битка за Ораовицу срушила планове албанских сепаратиста

Како је настала тзв. ОВПМБ и где је извела прве нападе. – Војска Југославије и МУП Србије, уз дозволу Кфора, успоставили контролу над Копненом зоном безбедности
Војник са далекометном снајперском пушком „црна стрела” (Фотографије ЕПА)

Вишемесечном сукобу на југу Србије већ се назирао крај када је дошло до највеће борбе која je и одредила исход овог конфликта. Реч је о борби за село Ораовицу, село код Прешева, која можда по војним параметрима није била битка, али би се због свог значаја могла и тако назвати.

Почетком маја 2001. године, под окриљем ноћи, у село су убациване групе тзв. ослободилачке војске Прешева, Медвеђе и Бујановца (ОВПМБ), у којима је било и доста оних са ратним искуством са Косова и Метохије. Сва светла у селу су била погашена, чула су се возила а и повремено и пуцњи. До тада у селу је боравила локална терористичка група, а сада су почели да за потребе паравојске регрутују мештане.

Блокирали су путеве који воде у село, а тиме су ставили у блокаду једну јединицу тадашње Војске Југославије (ВЈ). Припадници 63. падобранске бригаде покушали су да омогуће снабдевање тих војника водом и храном проласком кроз непријатељске редове. Први покушај је пропао, али је други, изведен иза леђа албанске паравојске, преко Ораовичког језера, успео.

ОВПМБ је покренуо напад на снаге ВЈ и МУП-а Србије 12. маја 2001. године у поподневним сатима. Пар дана је трајала размена ватре, а одговор Здружених снага безбедности (ЗСБ), ВЈ и МУП-а, уследио је 14. маја, уз сагласност Кфора, односно НАТО-а, будући да се све одвијало на рубу Копнене зоне безбедности. Овај појас ширине пет километара уз административну линију Космета, по Кумановском споразуму, у надлежности је команданта међународних снага у јужној покрајини.

Штавише, Кфор је пратио акцију у Ораовици из хеликоптера „апач” и беспилотних летелица. Прецизним дејствима уништаване су ватрене тачке ОВПМБ, али ватрена подршка није вршена тешком артиљеријом већ минобацачима и бацачима граната. За уништавање бункера, уз одобрење Кфора, употребљени су тенкови.


Самоходна хаубица М-36 Војске Југославије

Јединице ЗСБ су се 15. маја, око 20. часова, спојиле код млина у Ораовици и то је био крај планова сепаратиста да онемогуће улазак ВЈ и МУП-а у овај део Копнене зоне безбедности. Неки од њих су се предали, а многи су се разбежали у правцу Космета и Македоније. Оружје су понели са собом, део арсенала су закопали, а један џип са оружјем су гурнули у Ораовичко језеро.

Ова драматична збивања најпотпуније су описана у књизи „Противтерористичка операција на југу Србије”, аутора Милосава Симовића и Николе Карановића. Безбедносни проблеми на подручју Прешева, Бујановца и Медвеђе почели су убрзо по окончању НАТО агресије, наводи се у поменутој књизи. Више стотина Албанаца из ових општина борило се 1998. и 1999. године у саставу тзв. ОВК.

По завршетку рата, у јуну 1999. године, неки од њих су остали на Космету и у Албанији, неки су отишли у емиграцију, а већина се вратила кући. Они ће постати језгро ОВПМБ која се у јавности појавила 2000. године. Ова паравојска била је организована у шест бригада и располагала је са више од хиљаду људи наоружаних пешадијским наоружањем, минобацачима, а имали су и две хаубице.

Идеја им је била да на југу Србије изведу репризу збивања на Космету, да спроведу терор над цивилима и извршавају терористичке нападе на полицију, да изазову реакцију државе, коју ће представити као репресију над Албанцима, што би требало да доведе до укључивања НАТО-а и Запада у решавање насталог проблема, а крајњи циљ био је присаједињење Прешева, Бујановца и Медвеђе тзв. републици Косово.

У периоду од 21. јуна до 20. новембра 2000. године, када је сукоб ескалирао, на подручју три поменуте општине централне Србије извршено је 296 терористичких напада а убијено је пет полицајаца и шест грађана. Тако су 13. октобра те године, док је Србија била у превирању после петооктобарских промена, недалеко од Великог Трновца, погинула два полицајца а рањено их је једанаест.


Ридван Ћазими, звани Капетан Леши, један од команданата ОВПМБ

До ескалације кризе дошло је 21. новембра 2000. године, када је ОВПМБ напала положаје МУП-а код села Добросин, Лучане, Кончуљ и Мали Трновац. Тада су погинула три а рањена су четири полицајца. Албански сепаратисти тада су успели да заузму део територије у Копненој зони безбедности на том подручју.

Међутим, политичка ситуација није била као уочи рата на Косову и Метохији. Упадом у КЗБ, терористи су подрли ауторитет НАТО-а, а званични Београд је сарађивао са међународном заједницом на решавању ове кризе, пажљиво али и одлучно повлачећи потезе. ВЈ се налазила на ободу КЗБ, а да би ушла у њу требала јој је одлука команданта Кфора и на томе се радило.

Већ крајем новембра 2000. Године, јединице МУП-а Србије успеле су да запоседну половину села Лучане, а крајем децембра преузели су контролу и над стратешки важном врху Свети Илија на планини Пљачковици, у близини Врања.

Сарадња ВЈ и МУП-а формално је институционализована 7. марта 2001. Године, када су формиране Заједничке снаге безбедности. Кроз сарадњу са међународном заједницом, створени су услови да НАТО одобри улазак ВЈ у КЗБ. Ова зона, која се протеже од границе са Македонијом, уз административну линију Космета све до Црне Горе, подељена је у секторе А, Б, Ц и Д.

Сектор Б је био најделикатнији, јер је то подручје сукоба на југу Србије и у њега се ушло на крају, после борбе за Ораовицу, али и погибије Ридвана Ћазимија, званог Капетан Леши, једног од команданата ОВПМБ.

Војска Србије и данас се налази у Копненој зони безбедности, где обезбеђује административну линију према Космету. Тешких инцидената нема, али војници, имајући у виду искуства са Космета и југа централне Србије, морају даноноћно бити на опрезу.

 

Коментари16
5d63d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Мр Радомир Шћепановић
Српски снајперисти су многима променили планове!
Pero
Kako sto je poznato uvek sve bitku smo pobedili ali na kraj rat smo izgubili i od pobednika postajemo zrtva.a za to uvek je neki drug kriv.
Симо
Шта има да се ослањамо или не на нато. То су највећи зликовци, а Косово и Бујановац су срце Србије и одбранићемо и једно и друго.
Драган П.
Заправо, у овом конкретном случају, ништа нисмо изгубили, и Прешево и Ораовица су и данас у саставу Србије. Можда зато што смо се, за промену, приликом тих сукоба у потпуности ослонили на НАТО? Пре него што ме нападну са свих страна, одмах да разјаснимо да не тврдим да смо 90-их исто тако могли да се на њих ослонимо, још мање можемо данас. Само кажем, у том тренутку смо могли и испало је добро.
Милош Марић
Хвала за подсећање! Свим погинулим за Србију нек је вечна хвала и слава! Бог да им душу прости.
Majka troje dece
Podsecaju nas svakodnevno. Udarne vesti su nam ratovi i oruzje, godisnjice "dobijenih" bitaka i slicno.Za nas je vreme stalo!
мајоркурсула
Једна исправка: на фотографији није самоходна хаубица ВЈ већ америчко самоходно оруђе (самохотка) 90 мм М36 намењена за противоклопну борбу. ВЈ је имала руске самоходне хаубице 122 мм "гвоздике".
Dalibor Tripkovic
Nije tacno da nismo koristili ovu samohotku 243. BrigadA je imala na desetine uglavnom operativnih koje su koriscene u KZB
Sinisa nikolic
To na slici jeste M-36 lovac na tenkove iz perioda drugog svetskog rata koji se kod nas u VJ zadržao sve do početka 2000-ih (znaci kada je dati dogadjaj opisan bili su u aktivi) pod oznakom SO-90, ili samohodni orudje 90mm, namenjeno isključivo kao oruzije druge linije za podršku.
sloba car
Otkud albanski separatisti u kopnenoj zoni bezbednosti pod kontrolom KFOR-a. Ili su ih zapadni "prijatelji" odbacili? Oprez i promišljenost uvek!!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља