Када је Веран Матић, као изасланик председника Александра Вучића, клекaо испред споменика на Овчари, у српским медијима је одјекнула бомба. Једни су у томе видели понижење не само крајишких Срба већ читавог нашег народа. Други снажан гест који ће помоћи обнављању добрих односа са Хрватском.

Ова ситуација за Матића није необична – од када је започео живот под рефлекторима јавности, или је издајник или херој.

Када је пре 24 године тадашња власт забранила радио Б92, Веран Матић је као његов главни и одговорни уредник, из скучене редакције смештене у Дому омладине одлетео у Њујорку како би се састао са потпредседником Америке Алом Гором.

Иако са скромним знањем енглеског језика, Матић је успео да фасцинира Гора толико да се, када су му после 5. октобра 2000. године у посету долазили носиоци демократских промена, прво интересовао за Матићево здравље па тек онда за реформу земље.

По одласку Милошевића у Хаг, када више нисмо били интересантни Америци, Матић им је и даље био интересантан ‒ симбол малог радија, парадигма слободног новинарства за коју су се надали да ће нићи у остатку недемократског света.

Од малог пиратског радија нарасла је велика медијска кућа која је имала и телевизијску станицу, портал, издавачку кућу „Самиздат”, културни центар „Рекс”... Како је медијска империја расла, ширила се и њена моћ.

Тако познаваоци медијских прилика Матићу, као главном и одговорном уреднику ТВ Б92, приписују заслуге за победу Бориса Тадића на изборима 2008. Те године Срби још нису могли без виза да путују у земље ЕУ, а са фреквенција ове телевизије филмовима су подсећани како су живели у време Слобе.

Доласком СНС на власт 2012, Б92 је била једина опозициона телевизија, али предлогом да се оснује комисија за расветљавање убистава новинара, Матић је нашао заједнички језик са Вучићем, којем је ишло у прилог да баш он коначно расветли ликвидације Славка Ћурувије, Милана Пантића, Даде Вујасиновић... 

Продајом Б92 грчкој „Антени”, Веран губи свој утицај у телевизији, што је било највидљивије када је нови власник, упрскос Матићевом противљењу, одлучио да угаси емисију Оље Бећковић „Утисак недеље”.

Када се угасе камере, Београђани Верана Матића могу да виде како на електричном тротинету прелази пут од владе, чији је копредседник Савета за филантропију, до успешних предузетника, како би их убедио да део капитала поклоне сигурним кућама, породилиштима, народним кухињама...

Од прошле године власник је возачке дозволе, не за тротинет већ за ауто. Али више ужива у титули сувозача.

Рођен је у мачванском Сувом Селу, а школу завршио у Шапцу са стилистом Ашоком Муртијем и косценаристом филма „Видимо се у читуљи” Александром Кнежевићем. У подмлатку „Мачве” играо је фудбал. Филолошки факултет напустио је када је дошао у емисију „Ритам срца” Студија Б.

Звучи апсурдно: свима је био интригантан, осим ДБ-у. После 5. октобра прочитао је свој досије, у којем је описан као – неинтересантан.