недеља, 28.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 05.12.2020. у 18:00 Небојша Катић
ПОГЛЕДИ

Европске вредности и пузећи тоталитаризам

Изненађује лакоћа којом највећи део западне јавности већ годинама прихвата ограничавање својих елементарних права, тобоже у име сигурности. Јуче је то било због борбе против исламског тероризма, данас је то због борбе против пандемије, а за сутра се већ најављује љута борба против сајбер-тероризма

Док утицајни центри моћи и њихови медији деле демократске лекције лево и десно, а поготово источно, на западу Европе догађају се процеси који личе на ругање прокламованим демократским вредностима. Процеси капиларног тоталитаризма под различитим изговорима непрекидно јачају и обликују јавну сферу.

Изненађује лакоћа којом највећи део западне јавности већ годинама прихвата ограничавање својих елементарних права, тобоже у име сигурности. Јуче је то било због борбе против исламског тероризма, данас је то због борбе против пандемије, а за сутра се већ најављује љута борба против сајбер-тероризма. Подједнако је опасна и брзина којом се јавни говор неформално цензурише и где агресивна мањина, уз дискретну подршку власти, намеће свој систем вредности и промовише своје интересе.

У таквом амбијенту је могуће и да француска влада дође на идеју да предложи закон о безбедности којим се, између осталог, ограничава право грађана да снимају и објављују снимке полицијских интервенција. Може бити да француска влада очекује да ће се политичка и економска ситуација додатно погоршавати, да ће полиција морати још жешће да млати своје побуњене грађане, па није згодно да се такве слике шаљу у свет. (Закон је великом већином изгласан у доњем дому скупштине, али ће вероватно бити промењен под притиском масовне грађанске побуне.)

Француски председник већ има лоша искуства с видео-записима. Да није било видео-снимка једне полицијске интервенције из 2018, „афера Бенала” не би избила у јавност. Никада се не би сазнало да се један од најближих сарадника председника Макрона понекад, забаве ради, преоблачи у полицајца и млати демонстранте на улицама Париза. Да је закон тада био на снази, не би било прилике ни за непријатна питања у вези са необичном блискошћу председника Макрона и лепушкастог Александра Бенале, по коме је афера и добила име.

И на другој страни Ламанша, у колевци демократије, дешавају се ствари које већ измичу разуму. Слобода говора престаје да буде гарантовано право и неформалне „идеолошке комисије” одлучују о томе шта се у јавном простору сме рећи, а шта је „вербални деликт”.

Ако, на пример, неко верује да су разлике између мушког и женског пола ипак доминантно биолошке и да пол није социјални конструкт, допашће невоља ако то јавно и каже. Ту неопростиву грешку је направила Сузан Мур, сада већ бивша колумнисткиња енглеског дневника „Гардијан”. Њен (узгредни) став о биолошкој основи полности окарактерисан је као трансфобичан и 338 правоверних радника „Гардијана” оградило се писмом од своје колегинице и њене колумне. (Читалац ће приметити да се ја, опрезно и мудро, не одређујем према ставу колумнисткиње Мур и да се само стидљиво залажем за њено право на слободну реч.)

Кроз сличну шибу јавности тренутно пролази и Џереми Корбин, донедавни вођа лабуристичке партије. Последње Корбинове невоље у вези су с извештајем једне парадржавне комисије која се бавила антисемитизмом у Лабуристичкој партији. Иако је, као и увек, осудио антисемитизам и прихватио налазе комисије, Корбин се ипак усудио да изјави да је проблем антисемитизма у партији драматично пренаглашен од стране његових политичких противника у партији и ван ње, као и од стране медија. Од Корбина се изгледа очекивало да напише покајничко писмо партији, мада, истини за вољу, овај лондонски процес још не личи на „московске процесе”.

Грађани с истанчаним осећајем за дух времена могли би рећи да, ако је ситуација већ таква, не треба изазивати судбину и своје ставове не треба јавно износити. Али, ни ова врста мудрости можда више неће бити довољна да поданике не-нарочито-Уједињеног-Краљевства сачува од казни за вербални деликт. Једна владина законодавна комисија предлаже да се и ставови који се саопштавају приватно, у сопственом дому на пример, могу судски процесуирати уколико их је могуће подвести под ширење мржње везане за расу, веру или сексуалну оријентацију. Искуство учи да самозвани цензори имају велику слободу у квалификовању вербалних преступа, а што је њихова слобода већа, то је простор слободе говора све мањи. Можда је тренутак и да грађани демократске Европе науче да је у ћутању сигурност, како би то рекао Андрићев јунак, везир Јусуф.

Мала је вероватноћа да ће протести на улицама западних метропола успети да зауставе и промене трендове овог пузећег тоталитаризма. Ту и тамо направиће се привремени уступак улици, а потом ће се наставити по старом. Центри моћи дуго су се припремали за ове сукобе и инструменти репресије далеко превазилазе моћ улице. И није реч само о голој полицијској сили – водећи медији и цензори друштвених мрежа све отвореније подржавају репресију и постају њени нескривени саучесници. Побуњени појединци и групе су, бојим се, без шансе.

Економиста
https://nkatic.wordpress.com/

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари17
da711
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Једна од тзв. "европских вредности" је вишестраначка парламентарна демократија, . Парламентарна демократија ће, историјски гледано, највероватније уступити место непосредним облицима одлучивања. Вишепартијски системи због већ показане бирократизације, олигархизације, корупције..., о чему су давни писали Р. Михелс, М. Вебер, К. Маркс и други, све више постају нефункционални. И избори више нису сигуран механизам разрешавања унутрашњих политичких и социјалних конфликата (пример избора у САД и др).
Зоран Маторац
"Европске вредности" су само празна фраза која не значи ништа конкретно.
zdravko logika
Retko ko kao uvazenog Nebojse Katica mi daju volju na zivot , jer nije bas tako kako vecina medija prenose vesti . Njegovi tekstovi zbog strucnosti i lakoce objasnjavanja deluju mi kao prolecno sunce u aprilu posle tmurne i hladne zime . Veliko hvala .
Зоран Маторац
Волео бих да ми неко објасни шта су то "европске вредности", али да су европске, само европске и ничије више. Друго. Да ли се под појмом "вредност" подразумева и легализација истополних бракова и откад је то вредност, нешто вредно?
DW
Meni je najzanimljiviji pasus koji se tiče definicije pola. Ukoliko je pol neke osobe biološka kategorija (što jeste), a ne opredeljenje, onda cela ideologija prava seksualnih manjina (barem transrodnih osoba) pada u vodu. Meni bi, kao čitaocu, bilo jako zanimljivo da saznam koje su to strukture (imenom i prezimenom) u svetu koje imaju toliku moć da namentu svoje stavove ogromnoj većini građana? Ko su glavni ideolozi ovakvih stavova?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља