среда, 21.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 02.12.2020. у 14:33 Андријана Цветићанин
ПОРОДИЧНИ ЛЕКАР

Корона не зауставља борбу с алкохолизмом

Пацијенти Специјалне болнице за болести зависности у Београду нису прекидали лечење и терапије у време ванредног стања, а није повећан ни број оних који су затражили помоћ
(Фото Пиксабеј)

О узрочно-последичној вези новог вируса корона и алкохолизма тек ће се радити студије. Лекари и научници истраживаће да ли је пандемија узроковала чешће посезање за чашом, да ли су се пацијенти током овог периода храбрије одлучивали на одвикавање од алкохола, колико је међу оболелима/умрлима од ковида 19 било оних у чијим је здравственим картонима писало – зависник од алкохола.

Док се очекују резултати будућих истраживања, може се закључити да у нашој земљи током пандемије није долазило до прекида терапија, лечења, а успостављени су нови начини комуникације с пацијентима.

Лечење у доба „закључавања”

– У првим месецима појаве ковида 19 редуковали смо рад до нивоа за који смо сматрали да је неопходан у циљу заштите пацијента и запослених од могуће инфекције. Програми лечења наших пацијената су очувани. Такође, у ванредним околностима успоставили смо нове начине комуникације како би били у сталном контакту с њима – каже за „Магазин” примаријус др Мира Ковачевић, в. д. директора Специјалне болнице за болести зависности у Драјзеровој улици у Београду и председница Републичке стручне комисије за превенцију и контролу болести зависности Министарства здравља Републике Србије.

Др Мира Ковачевић (Фото: лична архива)

Пацијенти су правовремено обавештавани о променама у раду, захваљујући онлајн контакту, платформама попут „Зума”, „Вебекса” нису ускраћени за континуирану подршку. Одговоре на питања лекари су слали мејловима, отклањали недоумице у телефонским разговорима. Не само о њиховој болести, већ и о мерама заштите од ковида.

– Када се ситуација стабилизовала, вратили смо се уобичајеном обиму рада. Притом, показало се да су нови облици комуникације поједноставили лечење многих пацијената, који, на пример, нису из Београда, па смо наставили с том праксом – појашњава докторка Ковачевић.

Нову реалност, односно „закључавање” наша саговорница пореди с 1999. годином.

– Као и током бомбардовања, првих месеци пандемије пажња пацијената била је усмерена на то како да се сачувају од нове опасности. Сви други проблеми су донекле отишли у други план. Немамо сазнања да су у већој мери од осталих оболевали од вируса, нити смо регистровали повећање броја оних који траже лечење због зависности од алкохола – додаје директорка Специјалне болнице за болести зависности.

Признаје да су били помало изненађени колико пацијенти прате лекарске поруке преко „Фејсбука”, колико су контактирали с њима телефоном. – Пратили су пажљиво и јављали се с проблемима, недоумицама, али и искуствима, информацијама које су биле корисне и другима. Иако није могло да се ради на класичан начин, радили смо преко нових канала и тако дошли до већег броја људи, повећали интерактивност.

Говорити о броју особа које имају проблем с алкохолизмом у Србији је врло незахвално, сматра др Наташа Достанић, руководилац Клиничког одељења за алкохолизам и политоксикоманије Специјалне болнице за болести зависности у Београду. – Разлог је толерантан став друштва према конзумирању алкохола, као последице традиције и културолошког миљеа на нашим просторима. За успешно лечење и одржавање апстиненције важно је да проблем рано препозна и онај ко пије и сви у његовој породичној и професионалној околини – указује др Наташа Достанић.

Др Наташа Достанић ћ (Фото: лична архива)

Само у овој установи од 1955. године регистровано је око 25.000 алкохолних зависника. Ту бројку свакако би требало помножити с најмање четири, јер алкохолизам јесте болест која „напада” читаву породицу.

На питање на коме лежи одговорност мењања погрешног, а типичног обрасца, попут онога да је флаша у руци доказ стасавања, успешности особе, концизно одговара: – На свима!

– За успешну превенцију потребно је да се сви укључимо. Одговорност је на појединцу, породици, друштву, стручној јавности, да у оквиру свог домена допринесемо смањењу распрострањености ове болести.

Према подацима из последњег Националног истраживања о стиловима живота у Србији, алкохол пије чак 72,2 процента одраслих (82,1 одсто мушкараца и 62,4 посто жена). Ризични обрасци употребе алкохола присутни су код 13,3 процента становника (22,1 одсто мушкарци и 4,6 одсто жене). То одговара броју од чак 580.000 до 664.000 високоризичних конзумената алкохола.

Проблематично пијење

Међу популацијом у доби од 18 до 34 године чак једна трећина их је у групи штетног/проблематичног пијења. Процене су да од 257.000 до 318.000 одраслих или 6,2 процената становника Србије спада у ову групу чиме испуњавају услов да уђу у амбуланте наших саговорница.

– Нови онлајн програм омогућио је лечење и пацијентима који су ређе стизали до нас из многих разлога. Због тога што не живе у Београду или због посла и других обавеза нису могли да долазе у Драјзерову у мери колико се то од њих очекивало у класичним програмима лечења. Зато можемо рећи да се у свакој неповољној ситуацији крије клица нечег новог, доброг. Само ако смо у стању да то пронађемо и употребимо како треба – сумира утицај „нове реaлности” на проблем лечења алкохолних зависника др Мира Ковачевић.

Све млађи траже помоћ

Последњих година на лечење долазе значајно млађи пацијенти, оба пола. – То је показатељ да се свест о препознавању болести и потреби за лечењем променила. Раније су се највише јављали мушкарци, старости од 55 до 60 година, с већ нарушеним здрављем. Појава других болести била је мотивација да траже стручну помоћ. Сада имамо ситуацију да се све чешће јављају пацијенти до 40 година старости, с успешним каријерама. Примећен је повећан број жена – каже др Достанић.

Породица на третману

Лечење зависности од алкохола је комплексно и подразумева укључивање читаве породице. Након интензивног свакодневног третмана, следи дуготрајна фаза рехабилитације. Уколико особа уз подршку породице истраје у целокупном третману лечења у трајању од две године, успешност одржавања апстиненције је око 80 процената – појашњава др Достанић.

Преглед у диспанзеру

Свима који желе да победе зависност од алкохола, да разреше било коју дилему, недоумицу у вези с препознавањем проблема, саветује се да помоћ потраже у саветовалишту у Драјзеровој улици. Свакодневно, телефонски, мејлом, могу да добију све потребне информације у вези с начином лечења, да се мотивишу на правовремено јављање лекарима у установи. Први преглед се обавља у диспанзеру где се прави процена и план даљег третмана.

Коментари0
bf07d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља