понедељак, 25.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 02.12.2020. у 15:02 Александра Мијалковић
КУЛИНАРСКЕ ЧАРОЛИЈЕ

И кестење нас греје

Савршен је печен или куван, у сланим или слатким јелима, код нас је омиљен као пире са шлагом
(Фотографије Пиксабеј)

Према старој народној изреци, кад за некога „вадите кестење из ватре” значи да сте преузели на себе одговорност за неку његову грешку и да нешто болно и непријатно радите уместо њега. И заиста, кестен печен у жару (или, у савремено доба, у рерни) на додир је врео баш као грумен угља, па ако га узмете у руке опећи ћете се.

Па ипак, има ли нечег лепшег од мириса печеног кестена код уличног продавца, док око вас стеже студен и шиба хладан ветар? Вадите један по један марон из папирног фишека, љуштите чађаву опну, дувате у прсте, стављате врући плод у уста. Понекад он буде покварен, какво разочарање, каква грозота! Али они остали, дивота, греју вам тело и душу, засите вас и оснаже.

Наиме, кестен је веома здрав и хранљив: плод садржи више од 60 одсто скроба, 17 одсто шећера и 10 одсто беланчевина, али нема глутен. Овакав састав прија особама које пате од гастритиса, нарочито у комбинацији с јабуком или јужним воћем. Богат је минералима (калијум, фосфор, калцијум, магнезијум, сумпор, хлор, гвожђе, бакар и манган) и једино је орашасто воће које садржи витамин Це!

Како кестен има двоструко више скроба него, рецимо, кромпир, често се користи у облику брашна, због чега је у Азији добио надимак „хлебно стабло”. У нашим крајевима цвет кестена је врло добра испаша за пчеле на почетку лета, када више нема толико другог медоносног биља, а од меда кестена припрема се чувена медена ракија.

Кад говоримо о јестивом кестену, мислимо на онај питоми, чији се плод налази у веома бодљикавој љусци, док је онај дивљи у опни с мање бодљи и није за јело.

Кестен је дуго био заситна и јефтина „сиротињска храна”, али више није: килограм на нашим пијацама и у радњама ових дана кошта 500 динара. У многим земљама овај плод се више користи за слана, него за слатка јела (рецимо, њиме се пуни ћурка, додаје се у гулаше, сосове или теста), а неке имају традицију прављења ушећереног кестења, нарочито Турска (где се кестен исто зове као и код нас) и Италија (одакле смо за крупно кестење преузели назив „марони”). У Србији се, међутим, ни овај обичај није „примио”, највише волимо кестен-пире са шлагом, како се рецимо једе у Бечу.

Некада су домаћице саме кувале и чистиле кестен, па га пасирале, мешале са шећером и зачинима и од њега правиле ситне колаче и торте, најчешће у комбинацији с чоколадом, лешником или орасима. Већ одавно се, међутим, у посластичарницама може купити готов кестен-пире, на килограм. На пијацама се појавио и онај у облику „цигли” од четврт килограма, увоз из Мађарске, али њему су додати шећер, рум и конзерванс, дакле укус је већ обликован, и то само за слаткише.

У временима немаштине, љубитељи кестен-пиреа (а богме и несавесни посластичари) смислили су замену – заслађен кромпир који се „замеси” с какао-прахом. Јесте да на први залогај личи, али већ други застане у грлу кад се открије превара.

Како га скувати

Сваки кестен засећи одозго и кувати 15 минута, извадити, прелити хладном водом, ољуштити па кувати још 15 до 20 минута. Пажљиво уклонити остатке унутрашње опне.

Шумска радост

Потребно је:

  • 300 г резанаца
  • 300 г кестена (куваних или печених)
  • 200 г печурке буковаче
  • 100 г маслаца
  • 200 мл павлаке за кување
  • 1 веза сецканог першуновог листа
  • 3 листа шунке
  • со
  • бели бибер

Свежу буковачу очистити и нарезати на веће комаде, а шунку на коцкице. Скувати резанце „ал денте”. У међувремену ставити маслац у загрејан тигањ док се не растопи, па додати печурке, кестење (по жељи оставити неколико за украс) и шунку. Промешати и пирјати на средње јакој ватри, уз повремено мешање. После десетак минута пирјања додати кувану и оцеђену тестенину, половину сецканог першуна. Посолити, побиберити, улити павлаку за кување, промешати и кувати још два-три минута док се сос не згусне. Сипати у посуде, посути остатком першуна, украсити одозго кестеном.

Коментари0
c44a5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља