субота, 23.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 02.12.2020. у 21:00 Марија Бракочевић
КОВИД БОЛОВАЊА

Апел државе на приватнике да исплаћују пуну зараду

За то нема простора, јер домаћа предузећа имају пет пута мање финансијских резерви него фирме из ЕУ, због чега су принуђена да најпре намирују трошкове пословања, каже Драгољуб Рајић
(Фото Н. Марјановић)

Готово сви послодавци из јавних предузећа и државних служби променили су колективне уговоре како би њихови запослени, уколико буду морали на боловање због инфекције вирусом корона, за време одсуства са посла могли да приме накнаде у износу од 100 посто основне плате. Иако је и даље на снази владина препорука свим послодавцима из приватног сектора да својим радницима обезбеде једнако право на накнаду зараде као што га имају и колеге из јавног сектора, Дарија Кисић Тепавчевић, министарка за рад, недавно је апеловала на све њих да „пронађу начин да и ти запослени приме целу плату” ако су одсутни због вируса корона.

То фактички значи да послодавац није дужан да запосленом који је позитиван на ковид 19, па због болести не може да долази на посао, исплаћује зараду у пуном износу, већ најмање 65 одсто просечне зараде у претходних 12 месеци, пре месеца у којем је наступила привремена спреченост за рад.

Да правила која важе за јавни сектор не могу увек, а посебно не у овом случају, да се једнако примене и у реалном сектору, сматра Драгољуб Рајић, из Мреже за пословну подршку.

– Приватни сектор не може то да издржи, јер нема буџет или резерве из којих може да претрпи такве губитке, посебно ако нема посла, као што је сада ситуација. Само мали проценат компанија може себи да приушти да плаћа радника у пуном износу иако је на боловању. Већина наших малих и средњих предузећа има смањене приходе, тако да им је луксуз да плаћају и оне који не раде – истиче Рајић, подсећајући на то да у погледу основног капитала и финансијских резерви сектор малих и средњих предузећа не стоји добро.

– У Србији нема таквих резерви. Наша предузећа имају пет пута мање финансијских резерви него фирме из ЕУ. Принуђена су да најпре намирују трошкове пословања, јер ће их ти исти трошкови, ако их не сасеку на време, прогутати, па ту онда неће бити краја мукама – додаје он.

У богатијим земљама ЕУ тај је проблем решен прављењем фондова из којих се помаже предузећима у којима постоје проблеми у пословању.

– Да би се очувала радна места, направљен је фонд за сва предузећа која имају мање посла, а из којег један део трошкова обезбеђује послодавац, а други држава. Њој и одговара да учествује у покривању дела трошкова приватног сектора док траје криза, јер јој се тако више исплати него да рецимо послодавац отпусти радника, који ће потом отићи на биро рада, где ће поново доћи до државе да би примили помоћ – подсећа Драгољуб Рајић. Сличну идеју о државној помоћи када је реч о исплати зараде у случају инфекције ковидом 19 у Србији је недавно покренуо и Савез самосталних синдиката Србије, подсећајући да држава не би требало да прави разлику између послодаваца у јавном и приватном сектору, већ напротив, да финансира разлику до пуне плате радницима у случају оболевања од короне, без обзира на то да ли они раде у неком јавном или приватном предузећу. Представници тог синдиката подсетили су на важност чињенице да би исти критеријуми око исплате накнаде за боловање требало да важе и у реалном сектору, иако за то засад нема могућности. Проблем је, како су објаснили, то што код приватника нема потписаних колективних уговора с којима би управо то право запослених било регулисано.

Коментари11
8f93d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

mihail
Sbija ne sme da se fali, kako investitori imaju njabolje uslove za investicije, zato sto je jeftina radna snaga. Min. plata i penzija mora da bude prosecna potrosacka korpa puta koeficient slozenosti posla.Na BIRO-u 60 (%) od te plate.Tada ce potrosnja biti veca a samim tim i PDF, to znaci i Budzet, a narod ima sansu na zivot.
Ne razumem
@mihail Sta je to PDF ? Inace ostalo sam razumeo sta ste hteli da kazete ali dalek je put do toga i vodi preko ulaska u EU i NATO.
Домаћи предузетник
Колико година дотична министарка има у приватном сектору? Јако је опасно када неко дође до власти ко никада, ни један дан није радио у приватном сектору и ко је навикао да му буџет буде хроничан златни падобран. Е такви обично први критикују приватнике и приватни сектор а никада им не падне на памет да предложе смањење државних трошкова или пореза које сви ми плаћамо.
Nikola Nesic
Najpre je ova vlast, mada ni prethodne nisu bile bolje, izglasala zakone gde su omogućili pod pritiskom stranih, dolazećih firmi, da zaposleni budu plaćeni samo za svaki minut rada, a sad im na reč tražite humanost. Posebni iritira saznanje da od toga nema ništa, a ministri koji to posebno znaju, se prave brižnima. Kao i predaja svih energetskih resursa jednoj zemlji, gde se država još ugradi sa akcizama, i onda kao neko iz vrha zamoli strance da smanje cenu energenata. Licemerje u punom svetlu.
Nedeljko
Nema tu apela,već naredba
Srba
Darija Kisic Tepavcevic ministarka rada.Pa ova je do juce bila strucnjak za koronu,sta je sad strucnjak za ekonomiju?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља