субота, 23.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 02.12.2020. у 21:12 Александра Исаков

Станови у Суботици све скупљи, порез већи

Вирус корона није зауставио станоградњу, али ни смирио потражњу за становима
Це­не не­крет­ни­на на­ста­ви­ле да ра­сту (Фото Никола Тумбас)

Суботица – Поседовање некретнине у Суботици наредне године ће бити још скупље. Градско веће управо је прихватило предлог Локалне пореске администрације за утврђивање висине просечне цене квадратног метра за наредну годину, и она је углавном за одређени проценат већа у све четири градске зоне. Тако је процењено да квадратни метар просечног стана у првој зони кошта 80.934 динара, а куће 55.770 динара.

Лане је тај основ за утврђивање пореза био у случају станова у првој зони 77.111 динара, а за куће 54.052 динара. Ове нове цене биће основ за разрезивање пореза на имовину за 2021. годину. У извештају Републичког завода за статистику за прву половину ове године наведено је да квадратни метар стана у новоградњи у Суботици кошта 98.310 динара, а да су станови у просеку 55 квадратних метара.

У Локалној пореској администрацији кажу да је предлог за просечну цену урађен, као и претходних година на основу кретања цена некретнина у промету у првих девет месеци ове године. А то показује да су упркос томе што је то претежно био период обележен епидемијом вируса корона, у овом периоду цене некретнина наставиле да расту.

„Ми заиста бележимо да су тржишне цене некретнина отишле нагоре. У новоградњи станови ’иду’ и до хиљаду евра за квадратни метар, док су се прошле године за станове у изградњи кретале око 700 евра. У центру града старији станови сада стају око 670 евра за квадрат, а лане је квадрат ових станова коштао 550 евра. У просеку говоримо о поскупљењу некретнина од 200 до 250 евра по квадратном метру” каже за „Политику” Невенка Пеић, председница групације посредника у промету некретнина при Регионалној привредној комори Суботица.

Пеићева, која је дуги низ година у послу промета некретнинама, каже да је један од проблема Суботице и што у центру има веома мало кућа које су у добром стању, те се тражња окреће ка становима. Мада је приметно исељавање становништва, додуше, тај тренд је био израженији пре епидемије, и даље је несмањен притисак тражње на тржишту станова.

„У Суботици нема довољно станова и чим се најави градња новог објекта, станови се веома брзо резервишу” каже Пеићева. Посредници у промету станова примећују да, посебно млади људи који желе да купе своју прву некретнину, дају новац за учешће, и када се градња ближи крају, онда подижу кредит којим је отплаћују.  Приметно је такође да се у Суботици појављује све више градитеља из других региона који почињу да подижу вишеспратнице и блокове зграда. Занимљиво је да је несташица станова утицала на повећање њихове вредности, али не и на висину закупа, те је цена за изнајмљивања станова остала непромењена.

Цена некретнина једино је пала у случају пољопривредног земљишта. Пољопривредно земљиште од четврте до осме категорије има за 50 одсто нижу цену од наведене од 170 динара по квадратном  метру. Посреднике у промету некретнина то не изненађује.

„Онај ко није пољопривредник, и не бави се обрадом земље, од издавања земље у закуп може да заради око 300 евра годишње по јутру. Та аренда је доста ниска, и због тога се људи одлучују да продају земљу, и купе стан. То се сматра сигурнијом инвестицијом” каже Пеићева.

Коментари5
9170a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Deki
Cijena nekretnina na tržištu je kao i kod svega, odnos ponude i tražnje. Gradse i državne vlasti se nikada naće boriti da se obezbijedi dovoljan broj stanova/kuća za sve, jer onda cijena pada. A na manje cijene nekretnina manji je i porez, tj. prihod u gradsku kasu. Pa prema tome je i jasna matematika gradskog vijeća.
milan ćurić
Kod ovakvih, rekao bi nameštenih, povećanja cena kvadrata kuća i stanova, pokazuje se samo alavost grdskih vlasti da popune gradsku kasu. Mi smo jedna od retkih zemalja u Evropi u kojoj vlasnici stanova i kuća u kojima žive plaćaju porez na imovinu. Em su platili sve troškove oko izggadnje i uknjižbe, sada moraju da plaćaju porez na imovinu za svoje vlasništvo. Za porodične kuće i stanove u sretnim državama se vlasnici ne porezuju. Tamo gde se takvi objekti izdavaju radi zarade je druga priča.
Muke oko poreza...
milan, koje su to "srećne države" gde se porez na imovinu ne plaća? Takva ne postoji! Ne plaća se porez na iznajmljen stan, jer taj stan vlasnoštvo, a plaća se kirija. Vlasnik plaća porez na nekretninu, pa i kada je nekretnina pod hipotekarnim kreditom. Ko stanuje u stanu ili kući oporezovan je po opštinskom propisu, a ko izdaje nekretninu, mora još i na prihod od te nekretnine platiti porez. Odakle tebi ta bajka da se porez na imovinu ne plaća? Ako vlasnik ne plati porez nekretnina se prodaje.
Слободанград
Пореску вредност може да има само роба које се продаје на тржишту, све остало је својеврстан харач. На пример, видите ципеле у излогу радње која продаје ципеле. Те ципеле имају малопродајну цену са порезом. Са друге стране имате ципеле које носите, обувате их сваког дана и у њима ходате и живите. Оне немају тржишну цену, јер нису на продају, тако да немају порез којим се могу опорезовати. Зашто би стан у коме живите био опорезован?
Bobana
Pitaj na Zapadu zašto se plaća porez na nakretninu! A taj porez nije mali!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља